On je ocenio da je to dobra prilika da se stvori efikasnija mreža snabdevanja cele EU, u koju i Srbija želi da se učlani.

Šefčovič je za "Večernje novosti" rekao da Evropska komisija ne smatra odluku o napuštanju projekta kao direktnu pretnju bezbednosti snabdevanja Srbije.

"Štaviše, EK trenutnu situaciju vidi kao priliku da se razvije zajednička strategija među zemljama članicama i državama Energetske zajednice, poput vaše zemlje. Evropska komisija već podržava gasnu interkonekciju Bugarska-Srbija i druge projekte od interesa za Energetsku zajednicu. Izgradnja ovih projekata će omogućiti raznovrsnost isporuke gasa i obezbediti sigurnost snabdevanja", ocenio je Šefčovič.

Upitan ko će Srbiji da nadoknadi 300 miliona evra godišnje koliko je trebalo da dobije od tranzita gasa, on je rekao da je ulazak u projekat "Juznog toka" bila suverena odluka zainteresovanih zemalja i Ruske Federacije i da je, u isto vreme, stav EK o "Južnom toku" od početka bio jasan, da mora u potpunosti da poštuje prava EU.

Na pitanje da li je krahom projekta "Južni tok" ugrožena energetska bezbednost Evrope, Šefčovič je odgovorio da bezbednosti snabdevanja doprinose prioritetni infrastrukturnu projekti EU, koji se ne odnose samo na puteve snabdevanja, kao i da bi moguća dobit od "Južnog toka" morala da se meri zajedno s nedostacima, kao što su troškovi i dalje jačanje dominacije "Gasproma" u regionu.

"Evropska komisija je, štaviše, mišljenja da drugi infrastrukturni regionalni projekti mogu efikasnije da osiguraju dugoročnu bezbednost snabdevanja", zaključio je Šefčovič za "Večernje novosti".