Prosečna školarina za samofinansirajuće studente na našim državnim fakultetima je oko sto hiljada dinara, dok je prosečna plata gotovo upola manja.
Osim da se izbore za što bolji uspeh i da očuvaju budžetski status, studentima je sve veći izazov kako da obezbede sredstva za sve ono što čini studentski život, piše portal RTS-a.
Dekanu Mašinskog fakulteta u Beogradu javio se mejlom bivši student, koji je svojevremeno iskusio šta znači izgubiti budžetski satatus, i ponudio pomoć kolegama.
"Molim Vas da se javim kod vas, tehničkoj službi Mašinskog fakulteta u Beogradu da, ako mogu, zaradim neki dinar čisteći sneg oko fakulteta i po trotoarima. A te pare bih dao nekoj koleginici koja je samofinansirajući student i koja nema para da plati školarinu", priča dekan Mašinskog fakulteta Milorad Milovančević.
Ukoliko nije redovan student, školska godina na državnim fakultetima u Srbiji košta od 55.000 do 240.000 dinara. Za studije na privatnom fakultetu treba izdvojiti od 1.200 do 5.000 evra.
Ali, izdacima tu nije kraj - jer svaki fakultet ima svoj cenovnik usluga - prijava ispita, overa semestra, izdavanje potvrda, izdavanje diploma i još mnogo toga ponaosob košta od200 dinara do 300 evra. A te usluge plaćaju i budžetski i samofinansirajući akademci.
Studenti iz Kragujevca pričaju da troškovi nisu mali. Tako je akademcima iz ovog grada, kako kažu, da bi prijavili više od tri ispita potrebno minimum 1.500 dinara, a za aposlventski staž još 800. Ukoliko nisu položili ispit iz trećeg puta mladi Kargujevčani moraju da plate i naknadu od 1.000 dinara.
Kragujevački studenti uglas kažu da je računica jasna, a dekani i da je treba preispitati.
"Cenovnici usluga pri studiranju na fakultetima našeg univerziteta po meni, iz ugla Mašinskog fakulteta, morali bi dobro da se pretresu i da se kolege dobro zamisle da li je baš sve tu kako treba", ukazuje dekan Mašinskog Fakulteta u Beogradu Milorad Milovančević.
U Francuskoj je upisnina za sve studente, bez obzira da li dolaze iz Francuske ili neke druge zemlje, od 200 do 12.000 evra.
U većini evropskih zemalja školarina je od hiljadu do pet hiljada, a u Velikoj Britaniji i više od 5.000 evra.
U Bugarskoj i Crnoj Gori su ispod 1.000 evra, dok ih prema istraživanju, nema u Grčkoj, Nemačkoj i skandinavskim zemljama.
