On je rekao da je država posegnula i za sredstvima međunarodnih organizacija, pre svega Svetske banke, odnosno IBRD, i Evropske banke za obnovu i razvoj da bi obezbedila neophodna sredstva.
"Te organizacije traže da donesemo zakone koji će urediti i pitanje osiguranja depozita i pitanje rada Agencije za osiguranje depozita u skladu sa međunarodnim standardima", rekao je Vujović.
"Neko mora da plati premije da bi neko bio osiguran", istakao je Vujović.
Vujović je rekao da predloženi zakoni predviđaju da Narodna banka i Vlada Srbije imaju po jednog člana u Upravnom odboru Fonda za osiguranje depozita, dok će tri člana biti nezavisna.
On je, obrazlažući predloge zakona o osiguranju depozita i o Agenciji za osiguranje depozita, rekao da se predloženim zakonskim rešenjima domen Agencije za osiguranje depozita "sa jedne strane sužava, a sa druge strane produbljuje, čini transparentnijim, odgovornijim i usmerenim na ono što je stvarno uloga ove Agencije.
Agencija, kako je dodao, treba na osnovu ovog zakona da postane što nezavisnija u svom radu od svih organa države.
"Ona će polagati račune svima, ali neće biti u svom radu zavisna od drugih", rekao je Vujović i dodao da će ona nezavisno donositi odluke, čime će štititi interes deponenata, ali i javni interes.
Vujović je tokom rasprave o setu ekonomskih zakona napustio sednicu, nakon što mu predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković nije dozvolila da polemiše sa poslanicima, jer se nije javio za reč, ali se ubzo vratio i nastavio da odgovara na pitanja poslanika.
OPET GOMILA AMANDMANA
Do sada je na predlog za izmenu Zakona o ministarstvima uloženo četiri amandmana, na nova zakonska rešenja o osiguranju depozita 31, a na Predlog zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje 48 amandmana.
Na predložene izmene i dopune Zakona o NBS uloženo je 57 amandmana, na Predlog izmena i dopuna Zakona o bankama 13, na Predlog zakona o Agenciji za osiguranje depozita 34 i na Predlog zakona o izmenama i dopuni Zakona o javnim nabavkama 75 amandmana.
Na Zakon o bankama predložen je amandman na član 38. koji predviđa da "NBS može propisom da utvrdi obavezu banaka da plaćaju nadoknadu za kontrolu, kao i način obračuna, rokove plaćanja..."
U obrazloženju je navedeno da, ako bi NBS bila ovlašćena da uređuje način i uslove kontrole, a istovremeno i da određuje uslove, visinu, rokove za naplatu naknade za taj posao, a čime bi, kako je navedeno, bila ugrožena nezavisnost u postupanju NBS.
"Zakonom o NBS nije predviđena mogućnost da centralna banka prihoduje od naknada za kontrolu banaka, po članu 75. tog Zakona", navedeno je u obrazloženju.
Kada je reč o amandmanu na član 21. Zakona o bankama, primeni međunarodnih rešenja direktno, kako je navedeno u obrazloženju, taj član je suprotan Zakonu o računovodstvu i Zakonu o službenoj upotrebi jezika i pisma.
"Ako se ovaj član ne izmeni, to će voditi u pravnu nesigurnost pri izradi finansijskih izveštaja i neravnopravan položaj banaka", navedeno je u objašnjenju amandmana.
Ukazuje se da NBS kao predlagač uvodi praktično tzv. "lex specialis" i "praktično za poslove države angažuje resurse banaka".
Kako piše u obrazloženju, ovim se otvara i pitanje ustavnosti, kada je reč o pravu da svako koristi svoj jezik.
Kada je reč Zakonu o javnim nabavkama, podnet je amandman na član 86. kojim se, kako piše u obrazloženju, smanjuje prednost domaćeg ponuđača u odnosu na stranog na nivo koji predlaže vlada, samo u slučaju da i strani i domaći ponuđač nude u okviru svojih ponuda određene proizvode domaćeg porekla.
"Ovim amandmanom daje se prednost proizvodima i proizvođačima domaćeg porekla koji su važni za energetsku efikasnost i razvoj zelene ekonomije naše države. Prednost je neophodno dati proizvodima domaće industrije i podržati njihovo širenje na tržištu sa ciljem otvaranja novih radnih mesta i jačanja domaćih kompanija", piše u obrazloženju.
Inače, u raspravi se moglo čuti da država sa razlogom razmišlja o uštedi kroz javne nabavke i zaustavljanju korupcije u ovoj oblasti, ali sa druge strane ni parlament, niti vlada, kako je rečeno, još ne razmišljaju o održivosti.
U neoliberalni račun svih investicija i nabavki ne uračunavaju se "zaboravljeni troškovi" u vidu zagađenja životne sredine, prekomernih emisija štetnih gasova u atmosferu, gubitaka u poljoprivredi, sve većih zdravstvenih troškova i epidemije teških oboljenja.
"Ovim amandmanom daje se prednost proizvodima i proizvođačima domaćeg porekla koji su važni za energetsku efikasnost i razvoj zelene ekonomije naše države. Prednost je neophodno dati proizvodima domaće industrije i podržati njihovo širenje na tržištu sa ciljem otvaranja novih radnih mesta i jačanja domaćih kompanija", piše u obrazloženju.
Inače, u raspravi se moglo čuti da država sa razlogom razmišlja o uštedi kroz javne nabavke i zaustavljanju korupcije u ovoj oblasti, ali sa druge strane ni parlament, niti vlada, kako je rečeno, još ne razmišljaju o održivosti.
U neoliberalni račun svih investicija i nabavki ne uračunavaju se "zaboravljeni troškovi" u vidu zagađenja životne sredine, prekomernih emisija štetnih gasova u atmosferu, gubitaka u poljoprivredi, sve većih zdravstvenih troškova i epidemije teških oboljenja.
