Nikome ne pada na pamet da država preuzme troškove za nečije ranije loše poslovne odluke, rekla je Tabaković na skupštinskom Odboru za finansije.

Guvernerka je rekla da je ova godina za NBS, godina rešavanja pitanja nenaplativih kredita iz domena njene nadležnosti, istakavši da NBS nije stvorila takve kredite, već su oni nastali u realnoj ekonomiji i uz lošu procenu rizika.

Ona je podsetila da radna grupa, sastavljena od predstavnika ministarstva finansija, privrede i pravde, kao i NBS-a, priprema strategiju rešavanja problema tih kredita.

"Niko ne očekuje brze, ni lake rezultate", rekla je Tabaković i navela da neće biti preduzeta ni jedna ishitrena i neodmerena mera. U rešavanju tog problema biće primenjena najbolja praksa iz drugih zemlja.

NBS će se uključiti da pomognemo u dobroj proceni vrednosti kolatela i da se takvi problemi više ne dešavaju.

Govoreći o problemima građana koji su se zadužili u švajcarskim francima, Tabaković je rekla da smo na tragu nabolje prakse da se ti problemi reše i to između klijenata i banke, a ne da se novac daje iz budžeta.

NBS pokušava da pomogne, ali da ne može da se ponaša kao centralne banke iz vremena starih komunističkih sistema i da govori ko čiji dug treba da plati, rekla je Tabaković i istakla da je rešenje neophodno naći u okviru tržišnih kretanja i ugovornog odnosa o kreditu.

"Nismo hteli da zavlačimo ruku u ničiji džep i nismo želeli da bilo kome dajemo nalog kako će da se ponaša", rekla je Tabaković.

Ona je podsetila da je NBS dala preporuke na koji način građani mogu najbolje da reše taj problem, kao i da banke nikada nisu prestale da nude klijentima konverziju kredita iz švajcarskih franaka u evre.

Guvernerka je, međutim, navela da od 22.000 građana koji imaju taj problem, gotovo niko nije izvršio tu konverziju, već se samo deo njih odlučio za sniženje kamate.

"BANKE MALO DA SE ZABRINU"

Guvernerka Tabaković izjavila je danas da očekuje da će, posle sniženja referentne kamatne stope NBS-a, biti snižene i bankarske kamate na kredite i da će banke više kreditirati privredu i ostale klijente, umesto bavljenja trgovinom hartijama od vrednosti.

Banke moraju da shvate da moraju da krenu u kreditiranje proizvodnje, klijenata i biznis planova, rekla je Tabaković i dodala da se nada da će ih "probuditi konkurencija" koju dobijaju u platnim institucijama koje će više da obrate pažnju na klijente.

Nije lako naterati banke da se iz decenije bavljenja trgovanjem hartija od vrednosti, sa sigurnom kamatom, što nije održiv model rada, pređu na veće kreditiranje privrede, rekla je Tabaković, na skupštinskom Odboru za finansije.

Građani već osećaju, ali ne u dovoljnoj meri, boljitak zbog prethodnih sniženja referentne kamatne stope, rekla je Tabaković i navela da su danas mogu da se dobiju dinarski krediti sa efektivnom kamatnom stopom od 22 odsto, a devizni od oko 15 odsto, ali da "to nije onoliko koliko bismo želeli".

Ona je međutim navela da su za razliku od kamata na kredite, mnogo brže padale kamate na štednju koje su sada od 0,8 do jedan odsto na devize, a oko tri odsto na štednju u dinarima, istakavši da je to trend i u drugim zemljama zbog ekonomske krize, jer je novac sada nekonkurentna roba.

Guvernerka je ocenila da će u ovoj godini te kamate biti još niže nego u prošloj.