Srednjoročni izgledi za rast Srbije su povoljni, ako se održi makroekonomska i spoljna stabilnost i ekonomske reforme odmaknu, podržane relativno dobrim potencijalom ljudskih resursa i ubrzanjem procesa pristupanja Evropskoj uniji.
U izveštaju za 2015/2016. godinu o tranziciji u zemljama u kojima je banka aktivna, Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), ocenjuje da Vlada Srbije treba da nastavi reforme kako bi se postiglo dugoročno održivo fiskalno prilagođavanje, i konstatuje da je Srbija u pogledu fiskalne konsolidacije prošle godine postigla bolje rezultate od očekivanih.
"Dosledno sprovođenje strukturnih reformi predviđenih programom Međunarodnog monetarnog fonda, pre svega reforma javne uprave i državnih preduzeća, predstavlja ključ za postizanje dugoročno održivog fiskalnog prilagođavanja i poboljšanje izgleda za rast", navodi EBRD u dokumentu objavljenom na zvaničnom sajtu banke.
Ključni prioriteti vlasti u Srbiji za 2016. godinu bi, smatra banka, trebalo da budu efikasno izvršenje javnih investicija, koje su, kako se dodaje u izveštaju, podbacile u 2015. godini, dok bi priprema i implementacija javnih investicionih projekata trebalo da bude ubrzana radi pružanja podsticaja dugoročnom rastu.
Unapređenje saobraćajne mreže, poput koridora 7 i 10, trebalo bi da bude ključni pokretač privrednog rasta, sa pozitivnim dugoročnim efektom na direktne strane investicije i spoljnu trgovinu, ocenjuje EBRD u izveštaju sačinjenom krajem prošle godine.
Takođe, kako dodaje ova međunarodna finansijska institucija sa sedištem u Londonu, potrebno je da se vlasti u Srbiji pozabave problemom nenaplativih zajmova, čiji je nivo visok čak i po regionalnim standardima.
Preko potrebna fiskalna prilagođavanja će, prema EBRD-u, u bliskoj budućnosti zadržati privredni rast Srbije na skromnom nivou, a izvoz će nastaviti da bude glavni pokretač rasta, podržan oporavkom tražnje u članicama Evropske unije.
