Samo tokom prošle godine, dinarska štednja je povećana za oko 22 odsto, ili za 10,9 milijardi dinara. U ovoj godini neto priliv od preko 13 milijardi dinara je već sada nadmašio celokupan prošlogodišnji rast, navodi se u saopštenju NBS povodom Svetskog dana štednje, koji se tradicionalno obeležava 31. oktobra.
"To svedoči o poverenju građana u domaću valutu", saopšteno je iz Narodne banke Srbije.
Iz centralne banke ističu da je posebno impresivan podatak da je u proteklih godinu dana (od oktobra 2018.), štednja u domaćoj valuti povećana za preko 30 procenata.
Dobro raste i devizna štednja stanovništva, i prema poslednjim raspoloživim podacima dostigla je 10,6 milijardi evra. Štednja u stranoj valuti je u čitavoj prethodnoj godini povećana za 0,6 milijardi evra, a u ovoj godini njeno povećanje za sada iznosi 0,7 milijardi evra.
U Narodnoj banci predočavaju da je rast štednje stanovništva ostvaren čak i u uslovima smanjenja kamatnih stopa, što, kako kažu, ukazuje na sve veće poverenje građana u domaći finansijski sistem.
Takođe podsećaju i na važnost štednje kao izvora finansiranja privrednog rasta.
Kontinuiranom rastu štednje tokom poslednjih sedam godina, ocenjuje se u saopštenju, doprinosi sve bolji makroekonomski ambijent i postignuta stabilnost cena i deviznog kursa. Inflacija je sa nekadašnjih dvocifrenih nivoa spuštena na niske i stabilne nivoe još tokom 2013. godine, od kada se održava u proseku oko dva odsto.
Dinar je danas na sličnom nivou na kojem je bio u avgustu 2012. godine, pri čemu je ojačao u odnosu na evro za oko 1,0 procenat, a NBS uvećanjem deviznih rezervi, na najviše nivoe od kada se mere, dodatno jača stabilnost i otpornost domaćeg finansijskog sistema.
Tokom prethodnih sedam godina, u slučaju oročavanja depozita na tri meseca, dinarska štednja je bila isplativija od štednje u evrima u oko 85 odsto posmatranih tromesečnih potperioda, dok je kod oročavanja depozita na dve godine, dinarska štednja bila isplativija od štednje u evrima u svim posmatranim dvogodišnjim potperiodima oročenja.
Veća isplativost dinarske štednje u odnosu na deviznu je rezultat povoljnog makroekonomskog ambijenta i stabilnih monetarnih uslova (niska i stabilna inflacija i relativna stabilnosti kursa dinara prema evru), činjenice da se dinarska štednja ne oporezuje, dok se kamata na deviznu štednju oporezuje po stopi od 15 odsto, kao i relativno viših kamatnih stopa na dinarsku štednju nego na štednju u evrima.
Iz Narodne banke Srbije poručuju da će, u saradnji sa Vladom Srbije, nastaviti da svojim merama, aktivnostima i komunikacijom s javnošću podstiče dalji napredak u procesu dinarizacije domaćeg finansijskog sistema, čiji važan aspekt predstavlja promovisanje štednje u domaćoj valuti u cilju njenog daljeg dinamičnog rasta.