Odluka o poskupljenju struje stupa na snagu, a uvećani računi stići će na naše adrese u januaru, kada se i obračunavaju decembarske obaveze.
S obzirom na to da je prosečan račun za električnu energiju za domaćinstva u rasponu od 2.500 do 3.500 dinara, to znači da će računi biti veći za 100 do 110 dinara. Ipak, povećanje cene zavisi od toga koliko mesečno trošite i u kojoj tarifi završite obračunski period.
Kilovat struje u višoj, dnevnoj tarifi u zelenoj zoni kod dvotarifnih brojila košta 5,962 dinara, dok je u nižoj tarifi 1,491 dinar. U plavoj zoni kilovat je tokom dana 8,943, a noću 2,236 dinara. U najskupljoj, crvenoj zoni postoji velika razlika. Danju je kilovat-čas 17,887, a u nižoj tarifi, odnosno tokom noći, 4,472 dinara.
Srbija je i posle poslednjeg poskupljenja struje iz 2017, ostala država sa ubedljivo najnižom cenom električne energije u Evropi, odnosno, prema računici Ministarstva rudarstva i energetike od poslednjeg poskupljenja, koje je bilo pre dve godine, daleko ispod cena u regionu.
Prema toj računici, struja je za 7,2 odsto niža nego u Makedoniji, 18,9 odsto nego u BiH, 24 odsto nego u Albaniji, 35,8 odsto nego u Bugarskoj, 79,97 odsto nego u Hrvatskoj, 85 odsto nego u Rumuniji, 125 odsto nego u Sloveniji.
Ubedljivo najskuplju struju u Evropi plaćaju domaćinstva u Nemačkoj i Danskoj, čak 30,5 evrocenti po kilovat-času. Inače, to je najveća poznata cena struje u svetu.