Evropska komisija je pozitivno ocenila usklađenost regulatornog i supervizorskog okvira za banke u Srbiji, tako da kreditne institucije iz EU sada mogu da zaračunavaju povoljniji stepen rizika za lica iz Srbije.
Zaključak Evropske komisije je da je Srbija značajno unapredila supervizorski i regulatorni režim koji se primenjuje na kreditne institucije, ali i da je napredovala i poboljšala okvir u pogledu sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma, kao i da nastavlja da radi na tome.
Zbog toga što se banke u Srbiji kontrolišu na sličan način kao u razvijenoj Evropi, moguć je preferencijalni tretman (manji ponder rizika) na izloženosti prema licima iz Srbije, iako nije članica EU.
Ovom odlukom omogućava se pre svega preferencijalni tretman državnih hartija od vrednosti u dinarima, što je "rezultat rasta poverenja u Republiku Srbiju, potvrda njene odgovornosti i ekonomske snage i priznanje postignutih rezultata u reformi finansijskog sistema", kako je izjavila guvernerka Jorgovanka Tabaković, komentarišući ovu odluku.
Srbija je Odlukom Evropske komisije uključena na listu država čiji se supervizorski i regulatorni zahtevi koji se odnose na banke smatraju ekvivalentnim za potrebu tretmana izloženosti u skladu sa Uredbom o kapitalnim zahtevima br. 575/2013 kojom su u Evropskoj uniji implementirani "Bazel III" standardi.
Odluka je objavljena u sredu u Službenom listu Evropske unije i stupa na snagu dvadesetog dana od dana objavljivanja, saopšteno je iz NBS.
Na osnovu sveobuhvatne analize, ocenjeno je da je okvir koji je za poslovanje banaka kreirala Narodna banka Srbije uspostavljen na način koji obezbeđuje stabilnost i integritet finansijskog sistema, efikasnu i adekvatnu zaštitu deponenata i drugih korisnika finansijskih usluga, nezavisnost i efektivnost supervizije banaka, kao i efektivnu primenu relevantnih međunarodnih standarda.
Ova odluka omogućava promenu tretmana ulaganja u dinarske hartije od vrednosti Republike Srbije, što predstavlja dodatni impuls za razvoj prevashodno dinarskog finansijskog tržišta, s obzirom da limiti za ulaganje banaka koje posluju u Evropskoj uniji u navedene hartije od vrednosti, sada mogu da budu fleksibilniji (npr. povećanje opsega za ulaganje u hartije od vrednosti dužih ročnosti, povećanje iznosa za ulaganje u dinarske državne hartije od vrednosti i sl), ističe se u saopštenju.
Pored toga, navedeno može doprineti razvoju sekundarnog tržišta dinarskih finansijskih instrumenata, repo transakcija, čiji bi kolateral bile državne hartije od vrednosti, a eventualno relaksiranje limita može da bude usmereno i ka drugim međubankarskim transakcijama, poput finansijskih derivata.