Za ELEKTRIČNE AUTOMOBILE ćemo dobiti pare? Šta sve država može da uradi

MONDO/Predrag Vujić

Srpski ministar ekologije, Goran Trivan, najavio je u četvrtak 6.februara brzo donošenje pravilnika kojim bi trebalo da se precizira kako će se subvencionisati kupovina električnih i hibridnih vozila u Srbiji.

Ministar nije precizirao za koji bi se model, od nekoliko raširenih u modernom svetu, Srbija opredelila, a uvoznici automobila poučeni pričom od "zabrani uvoza 'euro3' vozila" izgleda nemaju prevelika (finansijska) očekivanja.

"Bilo bi lepo da država da direktne novčane subvencije za kupovinu vozila, ali bile bi za početak dovoljne i one fiskalne mere, ne da se daju pare nego da se kupcima 'ne oduzimaju'. Kada bi se ukinuo PDV na električna i hibridna vozila, i to ukombinovalo sa dozvolom vožnje u žutoj traci, besplatnim parkiranjem u centru grada i slično, poslala bi se snažna poruka da se ovde ozbiljno razmišlja o ekologiji i da bi ljudi trebalo da kupuju 'zelena' vozila", kaže Miloš Petrović, predsednik srpske Asocijacija uvoznika vozila i delova.

ZASAD JEDINE MERE SU...

U Srbiji je 2011. ukinut porez na upotrebu električnih vozila (taksa pri registraciji), a krajem prošle godine ukinut je i porez na upotrebu hibridnih vozila. Nažalost to bi, uz 300 dinara popusta na celodnevno parkiranje u javnoj garaži u Beogradu, bio i jedini državni podsticaj da se u Srbiji voze ekološki prihvatljiviji automobili.

Ma koju meru država izabrala, trošak sigurno neće biti velik. Bar ne u prvo vreme, jer su nova, a posebno električna i hibridna vozila skupa za srpsku platežnu moć, čak i uz subvencije.

"Ne bi tu bilo najezde, ali poruka jeste važna. Od početka pojave ekološki prihvatljivijih vozila do danas u Srbiji je registrovano samo 45 električnih vozila i 342 vozila na hibridni pogon. To je na nivou statističke greške jer ukupno imamo 1,9 miliona registrovanih automobila", ističe Petrović.

A evo šta bi sve moglo da se uradi da i Srbija uhvati korak sa svetom za čistiji vazduh… Svet je, a tu ne mislimo samo na bogate zemlje Zapada, prilično odmakao i nema potrebe za "otkrivanjem tople vode".

PARE NA RUKE - OPIPLJIVA EKOLOŠKA POLITIKA

Ekološke politike u svetu, pa i u Evropi su različite. Da bi dobili čistiji vazduh, zakonodavci se odlučuju za neku glavnu ili kombinaciju nekoliko oprobanih mogućnosti: direktnu novčanu subvenciju kupovine novih električnih i hibridnih vozila, izuzeće od poreza na kupovinu vozila, smanjenje taksi pri registraciji…

Olakšica ima i indirektnih ili lokalnih, pa tako imamo besplatan pristup centru grada (London), slobodnu vožnju saobraćajnom trakom za javni prevoz ("žuta traka"), jeftino ili čak besplatno punjenje strujom na javnim punionicama, besplatno javno parkiranje (Danska, Island, Monako, Holandija, Norveška...), benefite kod putarina…

Najveća pomoć, i verovatno najkorisnija, je direktna subvencija u novcu, bilo da se daje kupcu, prodavcu ili proizvođaču automobila. Ovakve subvencije značajno umanjuju cenu, inače skupljih, električnih vozila, što su iskoristili novopečeni vlasnici u Kini, Kanadi (4.500€ za elektromobile i 2.250€ za hibride), Velikoj Britaniji (4.130€) Nemačkoj (4.000€/3.000€).

U Francuskoj ukupni eko-bonusi mogu pojeftiniti kupovinu kola za 8.500€ (osnovna subvencija je 6.000€, maksimalno do 27% vrednosti kola).

NIJE MERA ZA DOVEKA

Direktne i indirektne subvencije, ma kolike bile, neće ni u Srbiji naneti veliki problem za budžet, kao što nisu ni u drugim zemljama. Prvo, jer se ljudi polako okreću električnim automobilima a mreža punionica se tek razvija. Drugo, jer su mere svuda vremenski ograničene. Prvo su velike a kako se broj korisnika uvećava one su sve manje. Ali, u svakom slučaju, električni automobili su budućnost. Samo korporacija Tesla (Tesla Inc) je u 2019. povećala svoju proizvodnju (podstaknutu tražnjom za "modelom 3" koji se sada proizvodi i u Kini, i novim "sajber" kamionetom), na čak 360.000 vozila godišnje.

Zapanjujuće je da je Rumunija evropski rekorder po direktnoj subvenciji. Oni daju 10.000€ za kupovinu električnog automobila, i još 1.500€ ako pritom na reciklažu oterate svog starog benzinca ili dizelaša.

OSLOBAĐANJE OD POREZA

Druge zemlje su se opredelile za posrednu subvenciju, oslobađanja od plaćanja poreza na kupovinu vozila (popularni PDV). Tako recimo Norveška ima izuzeće od plaćanja PDV-a (25%), Mađarska (21%, do vrednosti od 4.800€ ), Island takođe. U SAD daju 7.500$ (6.800€) poreske olakšice po vozilu.

U posrednu poresku subvenciju, kada se novac ne izdaje direktno iz budžeta već u njega prosto ne ulazi, spada i smanjenje ili oslobođenje od poreza na godišnju registraciju vozila.

Norvežani i to koriste, pa umesto da se porez na registraciju određuje kao u Srbiji, prema odavno besmislenoj veličini kakva je zapremina motora vozila (nova vozila velike kubikaže zagađuju manje nego stara s malom kubikažom), taj porez plaćaju na osnovu emisije CO2 pojedinačnog vozila.

Uz to, na električne automobile u Norveškoj nema carine, pa je cena električnih i automobila na klasičan pogon približno jednaka. Rezultat - u 2019. godini je tamo 40% svih prodatih vozila imalo električni pogon.

"Električni" Holanđani takođe ne plaćaju ovakav porez, dok njihovi sunarodnici koji voze "na benzin" moraju da plate 2.355€ samo po ovom osnovu. U Irskoj se po ovom osnovu samo na registraciji može uštedeti do 5.000 €.

Nemačka ima i specijalnu poresku olakšicu kojom se cena vozilu smanjuje za 200€ po kilovatčasu kapaciteta baterije, najviše do 10.000€.

PUTARINE, PARKING...

Oporezivanje može biti manje za vlasnike električnih i hibridnih vozila i kod takse na upotrebu puteva, tj. putarine. U Nemačkoj su ekološka vozila izuzeta su od tog poreza 10 godina od prve registracije, u Italiji pet, u Belgiji se plaća najniža putarina, a u Češkoj, Grčkoj i Mađarskoj se ništa i ne plaća.

"ŠALA" SA EURO3

Od najave da bi u Srbiji mogla da se uvede zabrana uvoza vozila sa motorima koji su rađeni po prastaroj normi zagađenja "euro 3" prošlo je gotovo godinu dana. Od toga, zasad, ništa a u međuvremenu je ta "mera" dala samo to da je uvezeno 150.000 automobila "proizvedenih 1999. godine i kasnije" kako to zasad dozvoljava propis. "Kada se od juna u potpunosti bude primenjivao propis o tehničkom pregledu i po pitanju izduvnih gasova 1,2 miliona vozila u Srbiji neće moći da 'prođe registraciju'", upozorava Miloš Petrović iz Asocijacije uvoznika.

Dodatne olakšice su besplatno parkiranje, upotreba žute trake, ili jeftinije korišćenje feribota - sve tri naravno u Norveškoj.

U krajnjem slučaju, može se uvesti i francuski model sa sistemom "malus-bonus", odnosno "kazne" i "nagrade". Francuzi su krenuli od subvencije od 7.000€ na cenu vozila od 23.300€ u 2012-14, da bi dve godine potom prešli na bonus od 6.300€ ili do 27% vrednosti vozila ali i superbonus od 10.000€ ako se kupi novo električno vozilo.

Aktuelni režim je da se za vozilo koje košta ispod 45.000€ dobija bonus od 6.000€ u 2020, 5.000€ u 2021 i 4.000€ u 2022. godini. Ono koji i dalje hoće da voze dizelaše i benzince, "kažnjavaju" se većim dažbinama - već prema količini emisije otrovnih čestica.

Čak i ovo drugo je za Srbiju "daleka budućnost", pošto su naglo utihnule čak i priče oko zabrane uvoza automobila sa, za savremeni svet, prastarom normom ograničenja zagađenja "euro3" (u Evropi je na snazi standard "euro6").

Hrvatska, iako deo EU grupacije zemalja u kojoj se posebno vodi računa o ekologiji, nema konstantan program podrške prelasku na "zelena" vozila - električna i hibridna. Subvencije se raspisuju konkursno i sa rokovima od šest meseci do godinu dana. U poslednjoj prilici za kupovinu električnog automobila se dobijalo po 9.400 evra a za plug-in hibride po 6.700 evra.

U Makedoniji postoji plan subvencije 3.500 € za svako vozilo vrednosti do 25.000 €, a 5.000 € za vrednost preko 25.000 €. Takođe, vlasnici su oslobođeni plaćanja troškova putarina, parkiranja i registracije.

TAGOVI