Među firmama koje očekuju novac iz paketa Vlade Srbije su i velike domaće firme ali i one kojima su centrale u Nemačkoj ili SAD.
Član Upravnog odbora Nemačko-srpske privredne komore i direktor firme Konfida konsulting (Confida), Kristijan Braunig, kaže da će planiranih 5,1 milijardi evra stvarno pomoći privredi u Srbiji, ali ističe da je veoma važno da se efikasno deluje.
"Važno je obezbediti kompanijama da brzo mogu da dobiju pomoć, tako da je od veličine programa pomoći još važnije da on bude efikasan", kaže Brauning, koji ističe da je, pored donošenja pravnog okvira za pomoć kompanijama, važno da on ne bude takav da privrednici ne mogu lako da dođu do potrebnih sredstava.
Ukazuje na primer Nemačke, gde je, kaže, predviđen veliki budžet za pomoć kompanija, ali one teško dolaze do tog novca i garancija za dobijanje kredita za likvidnost.
Na pitanje koje probleme trenutno imaju nemačke firme u Srbiji, kaže da su članice Nemačko-srpske privredne komore uglavnom izvozno orijentisane i da je za njih otežavajuća okolnost to što su granice zatvorene.
Braunig je rekao da je prevoz robe još dozvoljen, što je značajno u ovom trenutku, ali da su granice zatvorene za određenu robu svuda u Evropi i da zbog toga najveću štetu imaju nemačke firme koje proizvode medicinske proizvode.
Upitan da li nemačke firme u Srbiji otpuštaju svoje radnike u ovoj situaciji, kaže da su nemački investitori prethodniih godina puno uložili da bi imali dobru radnu snagu i da nastoje da zadrže dobro obučene radnike, jer će kriza jednog dana proći.
Kaže da je teško predvideti kakva će biti poslovna klima u Srbiji kada prođe kriza, ali će najavljene mere biti značajne i za nemačke dobavljače u Srbiji koje pripadaju sektoru malih i srednjih preduzeća.
I iz Američke privredne komore u Srbiji (AmCham) ističu efikasnost kao meru pomoći.
"Set mera Vlade Srbije za oporavak privrede je odličan, ali treba sačekati i videti kako će one biti operacionalizovane, u čemu smo takođe spremni da pružimo podršku", kaže predsednik Upravnog odbora komore AmCham, Zoran Petrović.
Upitan koji je najveći problem članica Američke privredne komore, u kojoj trećinu čine američke kompanije, trećinu velike evropske kompanije i trećinu najuspešnije srpske kompanije, Petrović kaže da je to smanjenje poslovanja.
"Smanjila se prodaja usluga i proizvoda s jedne strane, s druge strane došlo je do probelema u tim lancima nabavke. Najveće pogođene firme su iz oblasti hotelijerstva i turizma. Takođe ima dosta problema i u sektoru logistike i transporta", rekao je Petrović.
Na pitanje da li među članicama Američke privredne komore ima otpuštanja radnika, Petrović je rekao da za sada nema podatke i da će se tom vrstom istraživanja komora tek pozabaviti.
"Koliko mi je poznati iz razgovora direktnog sa kompanijama još uvek najveći deo kompanija pokušava da sačuva svoje zaposlene. Nije mi, za sada, poznato da je došlo do otpuštanja, ali došlo je do prilagođavanja trenutnim okolnostima. Dakle, ima kompanija koje su poslale svoje radnike na prinudne odmore", kaže Petrović.
DRAKULIĆ: PAKET OPTIMALAN, UBRZATI PRIMENU
Program mera za oporavak srpske privrede je optimum onoga što je država mogla da ponudi u ovom trenutku, ali ukazuje da bi mere trebalo što pre primeniti jer su mnoga preduzeća već u teškom položaju, kaže predsednik srpskog poslovnog kluba u kome su nkea od najvećih domaćih privatnih preduzeća Privrednik, Zoran Drakulić.
Drakulić smatra da će najznačajnija pomoć biti najavljena isplata tri minimalne mesečne zarade malim i srednjim preduzećima, ali i da će možda biti kasno ako se za to bude čekala polovina maja.
Podseća da je vlada najavila da će za desetak dana doneti pravni okvir za stupanje na snagu ekonomskih mera i apeluje da se to što pre uradi, kako bi se postigli željeni efekti.
"Mnoga mala i srednja preduzeća treba da plaćaju rente za prostore i drugo, tako da pare koje će dobiti neće biti dovoljne, a banke će i dalje biti restriktivne, pošto će sigurno mnogo pažljivije gledati kome daju kredite. Verovatno 50 odsto onoga što su ranije davale neće sada odobravati, jer rizik koji će se pokrivati preko garancija države neće biti 100 odsto", naveo je Drakulić.
Kaže da iako je Narodna banke Srbije donela odluku, u okviru prvog paketa mera, da se u narednih 90 dana ne vraćaju krediti, ostaje problem što mnoge firme neće preživeti, pa će banke morati da otpišu dobar deo duga.
Drakulić dodaje da lično ne veruje da će ova kriza izazvana korona virusom proći za 90 dana, s obzirom da je mnogo dublja i da niko još ne zna koliko će ona trajati i kakve poslediće će imati.
Kada je reč o korporativnim obveznicama, Drakulić ne očekuje mnogo, ako se država ne bude značajnije uključila, pošto nema stranih fondova koji su mnogo zainteresovani da kupuju akcije.
Očekuje da će se velike korporacije verovatno snaći na drugi način, to jest preko kredita banaka, te sugeriše:
"Znači, iz onih 2,2 milijarde evra, 200 miliona preko fonda a dve milijarde preko banaka. Tako će sa bankama napraviti aranžamani kako bi preživele u ovom periodu".
FISKALNI SAVET: VREDNOST PAKETA DOBRO ODMERENA
Član Fiskalnog saveta, Vladimir Vučković, smatra da je vrednost ukupnog paketa mera za pomoć privredi zbog posledica epidemije covid-19 dobro odmerena.
"To nije mali novac za naše prilike, ali je taman, na granici održivog i prihvatljivog", rekao je Vučković za Tanjug.
On ističe da bi mere, ukoliko se sve sprovedu, mogle da opterete budžet, pa bi javni dug sa sadašnjih 50% procenata "skočio" na oko 60% BDP-a ,što je, ocenjuje, zamašan, ali i neizbežan i potreban porast u ovom trenutku.
Nivo javnog duga od 60 odsto bruto domaćeg proizvoda za Vučkovića je nova, prihvatljiva granica u ovom trenutku.
U programu za oporavak srpske privrede, pogođene pandemijom virusa korona, Vučković kao dobru meru izdvaja pre svega odluku o odlaganju plaćanja poreza na zarade i doprinose.
"To je mera koja ide onome što je najpotrebnije, a to je očuvanje radnih mesta i olakšavanje tereta koji preduzeća plaćaju", naglasio je Vučković.
"Ta mera, nije ni socijalna, ni ekonomska, dolazi posle krize, pa se, kaže postavlja pitanje čemu to, budući da ukupan trošak po toj meri neće biti mali", kaže Vučković.
Vučković smatra da je isplata minimalca u načelu dobra, ali smatra da bi je trebalo ubrzati.
Polovina maja, kako se procenjuje, za njenu primenu je prilično kasno, kaže on:
"Postavlja se pitanje kako će i preduzeća i zaposleni do tada preživeti, da li će preduzeća opstati. Tako da država treba da se potrudi da što pre počne sa primenom ove mere", rekao je Vučković.
Jedan deo mera mu je ostao nejasan, kao na primer to što će država davati garancije za zaduživanje preduzeća kod poslovnih banaka, što je, kaže, još jedna dobra i potrebna mera, ali ostaje da se vide detalji - koliki procenat kredita će država garantovati, kakav će biti postupak dobijanja kredita
"U praksi, to može da se otegne i bude previše komplikovano, pa da samim tim i mera bude neefikasna", rekao je Vučković.