Tromesečni moratorijum na otplatu svih kredita, koji je predložila NBS a oberučke prihvatile banke, odbila je tek svaka deseta "mušterija". Za neke je to zaista spas, a neki kao da se jednostvano nisu udubljiali u ponudu i trošak koji ona nosi. A on je...
Banke koje posluju u Srbiji od 1. aprila primenjuju Odluku Narodne banke Srbije o zastoju otplate kredita tokom (najmanje tri meseca) vanrednog stanja proglašenog u zemlji zbog pandemije korona virusa.
Moratorijum je, kako preliminarna statistika banaka kaže, prihvatila većina dužnika, ali je od tri do 10 odsto zaduženih klijenata, bilo da su privatna ili pravna lica, odbilo pauzu i odlučilo da nastavi sa otplatom svojih kredita i lizinga, pišu "Večernje novosti".
Kako iz Udruženja banaka Srbije kažu, prvi zvanični presek, za kompletan bankarski sektor Srbije, imaće sledeće nedelje.
U ovom slučaju NBS se odlučila da neostandardno i pravno možda i upitno ali veoma praktično rešenje. Zaduženi po osnovu raznih krediti, stambenih, keš, preduzetnici, poljoprivrednici, pojedinci, svi koji su procenili da im ne odgovara pauziranje, odnosno produžetak otplate za tri meseca, morali su do 31. marta da se jave svojim bankama i odbiju moratorijum. Znači, svima se automatski i "an gros" menjaju njihovi pojedinačni ugovori s bankom, a ko ne želi mora da preduzme akciju.
Oni koji se nisu javili, automatski su prihvatili pauzu, kao i da im se kamate tokom tri meseca kada ne plaćaju rate, raspodele ravnomerno na ostatak duga.
Propis NBS je stupio na snagu 18. marta, a banke su do 21. marta na svojim internet-stranicama objavile ponude. Dužnici su imali 10 dana da je odbiju, a svi koji to nisu učinili, smatra se da su je prihvatili.
Obaveze koje su ušle u moratorijum, prenete su na kraj otplate kredita kao nove tri rate. Glavnica je tako, naravno ista, ali je zbir redovnih kamata preraspoređen je na ostale rate a duži je period otplate (kamata se računa na ostatak duga), pa će i rate biti uvećane.
IZ NBS kažu da je to uvećanje neznatno, i za kredit od 500.000 dinara na sedam godina, koji je dat u promeru na sajtu centralne banke, razlika je 311 dinara. Ali, svakako, onaj kome nije bila nužda, nije trebao da prihvati ovu "velikodušnu" ponudu kojom je u doba krize zapravo od (privremeno) nesolventnih klijenata zaštićen bankarski sektor, i tako na sledećih 83 rata uštedi ukupno 25.813 dinara (oko 220€).
ODBIJANJE MOŽE I POSLE ROKA
Više od deset odsto klijenata Komercijalne banke odbilo je pauzu na otplatu kredita.
"Od ukupno 122.000 klijenata iz kategorije fizička lica i poljoporivreda, 15.171 klijent se opredelio da neće moratorijum, što je oko 12,4 odsto", kažu u Komercijalnoj banci.
Primenu ranijeg moratorijuma, koji bi se odnosio i na rate pre 31. marta, tražilo je 958 klijenata. Klijenti su imali rok da se izjasne za ili protiv uvođenja moratorijuma za kredite koji dospevaju pre 30. marta, a onima koji se nisu izjasnili automatski je po Uredbi prihvaćen moratorijum.
Kako u Komercijalnoj banci naglašavaju za "Novosti", banka će prihvatati i sva naknadna izjašnjavanja dužnika o neprihvatanju moratorijuma. "Takvi zahtevi i dalje pristižu, pošto su neki odreagovali tek kada su primetili da im nije skinuta rata kredita. Osim toga, klijenti imaju mogućnost da se predomisle i prihvate moratorijum sve dok traje vanredno stanje", kažu u Komercijalnoj banci.
Slična je statistika i u Eurobanci. Kako su nam rekli, od ukupnog broja zaduženih preduzeća i drugih pravnih lica, 90 odsto je prihvatilo moratorijum, a kada su u pitanju stambeni, keš i ostali krediti pojedinaca, samo je tri odsto ovih klijenata odbilo pauzu i izabralo da nastavi sa otplatom..
Ponudu Vojvođanske banke o uvođenju zastoja prihvatilo je čak 97 odsto klijenata, odnosno samo se tri odsto izjasnilo da želi da nastavi sa otplatom.
Moratorijum je odbila čak trećina klijenata Kredit agrikol banke. Po rečima Marijane Cupare, rukovodioca divizije za digital i marketing ove banke, kada su pitanju pravna lica, taj procenat je čak i veći - 40 odsto nije želelo odlaganje otplate dugova, a svaki peti klijent među stanovništvom odbio je moratorijum. Najbrojniji među njima su vlasnici stambenih i keš kredita.
Kako Cupara kaže, ovi podaci su dobar znak - njihovi klijenti su optimistični, ne strahuju da će im poslovi biti ugroženi posledicama pandemije, pa verovatno zato nastavljaju sa otplatom kredita.