"Mi nastavljamo intenzivnu saradnju na razvoju i oživljavanju tog finansijskog instrumenta. Svesni smo da bi izdavanje ovih hartija od vrednosti moglo da posluži kao dodatna mogućnost finansiranja kompanija", rekao je Mali, saopštilo je Ministarstvo finansija.
Prema njegovim rečima, velike korporacije širom sveta već se finansiraju izdavanjem korporativnih obveznica koje predstavljaju dužničke finansijske hartije od vrednosti, pa tako ni Srbija ne bi bila izuzetak.
Srbija se, kako je istakao Mali, sa svojim državnim hartijama od vrednosti već pozicionirala na međunarodnom tržištu i njene hartije su već bile na listi za potencijalno uključivanje u JP Morganov indeks državnih obveznica zemalja u razvoju.
Kako je ukazao, taj potez i dobro kotiranje državnih hartija omogućilo je da one dođu do što jeftinijih izvora finansiranja emitovanjem svojih hartija od vrednosti.
"Ako je naša državna obveznica dobila takav epitet, da je likvidna i lako dostupna investitorima, nema razloga da to ne bude slučaj i sa obveznicama koje će izdavati srpske kompanije. Mi imamo dobre korporacije ali im je svakako potrebna finansijska injekcija u vidu dodatnog kapitala. Ovo može da posluži kao neka vrsta dokapitalizacije koja će im pomoći da dodatnom snagom nastave da se razvijaju posle epidemije", rekao je Mali.
Dodao je da "što je korporacija finansijski stabilnija i ima pouzdane izvore prihoda, prinos koji će investitori želeti da plate je niži, odnosno kompanija će se zadužiti jeftinije.
Korporativne obveznice su hgarije od vrednosti kojima se firma obavezuje da će isplatiti držaocima hartija nominalnu vrednost (po kojoj se hartija izdaje na određni rok) plus određenu kamatu. Kamata se plaća kvartalno ili godišnje a "glavnica" po isteku roka. Ovim vrednosnim papirima se trguje na berzi.
Kako to izgleda na razvijenom svetkom tržištu gde u pozajmljivanju novca ne dominiraju banke kao Srbiji, pokazuje primer Simensa, koji se zadužio u krajem avgusta 2019. godine po nultoj stopi. Štaviše kupci dvogodišnjih obveznica iz 1,5 milijardi evra vrednog paketa platili bi "kamatu" nemačkom koncernu ukoliko bi hartiju zadržali do naplate. I pored negativne kamate, kupaca je bilo na pretek.
U isto vreme Simens se zadužio još 2 milijarde evra, na 10 i 15 godina, a na te obveznice platio je neki mizerni prinos kupcima.
Naravno, srpske kompanije ne mogu očekivati ove uslove, ali najbolje među njima, koje imaju međunarodnu reputaciju, mogu se nadati kamatnoj stopi manjoj od one koji im dale banke bilo u Srbiji, bilo "napolju".
Pirotski Tigar je 20100 godine izdao svoje obveznice i dobio uslove bolje od bankarskih.