Prema današnjem saopštenju Svetske banke, pad iznosa novca koje migranti šalju kući za skoro 20 odsto, što je oko četiri puta veći pad u zemljama s niskim i srednjim primanjima nego tokom finansijske krize 2009, uzrokovalo je smanjenje njihovih plata i zaposlenosti u inostranstvu.
U Srbiji smo svedoci velikog broja građana koji pristižu u domovinu od početka krize. Deo njih su turist i ljudi zatečeni van zemlje tokom pandemije, ali veći deo su ljudi koji su radili po Evropi i svetu a sada su ostali bez posla.
Pod početka korona krize u Srbiji je, angažovanjem države za avionski i autobusku prevoz, vraćeno je ili se samo vratilo s početka kada su granice još bile otvorene, više od 400.000 ljudi.
"Doznake su vitalni izvor prihoda za zemlje u razvoju. Aktuelna ekonomska recesija uzrokovana virusom COVID-19 ozbiljno će uticati na mogućnost slanja novca kući, zbog čega je od još vitalnijeg značaja da skratimo vreme oporavka naprednih ekonomija", kaže predsednik Grupe Svetska banka, Dejvid Malpas.
Procenjuje se da jedna milijarda emigranata - od kojih oko 270 miliona radi van svojih matičnih država a 760 miliona su interni migranti - pomaže finansiranje troškova hrane, odevanja i stanovanja za do tri osobe u zajednicama iz kojih potiču, izjavio je Dilip Rata, vodeći autor novog izveštaja SB o uticaju Covida-19 na doznake, u intervjuu za Rojters.
Prema procenama NBS, u Srbiju godišnje uđe na osnovu penzija, socijalnih primanja, radničkih doznaka, kao i pomoći i poklona iz inostranstva, između 2,5 milijardi i 3 milijarde evra.
Ipak, ti radnici su obično ranjiviji tokom kriza, zbog vrste poslova koji obavljaju kao radna snaga niže stručnosti ili običnog manuelnog rada.
Zbog naglog povećanja stopa nezaposlenosti u Sjedinjenim Državama i ekonomijama Persijskog zaliva i Rusije, usled pada cena nafte, novčani tokovi ove vrste iz najvećih svetskih izvora su znatno ugušeni.
Dilip Rata dodaje da je pad doznaka u dosadašnejm delu ove godine najveći otkako je Svetska banka počela 1980. godine da vodi takvu evidenciju.
Ukupan iznos doznaka u svetu je prošle godine dostigao 714 milijardi dolara, a ove godine će, prema proceni SB, izgleda pasti na 572 milijarde dolara.
Kada su u pitanju države sa niskim i srednjim dohotkom, na koje se odnosi najveći deo priliva od doznaka, predviđa se pad od 19,7 procenata na 445 milijardi dolara 2020. godine, sa rekordnog prošlogodišnjeg nivoa od 554 milijarde dolara.
Najteže će biti pogođene zemlje poput Tadžikistana i Nepala, gde doznake čine oko 30 odsto u BDP-a, kaže Rata i napominje da se među državama koje se oslanjaju na doznake nalaze i Filipine, Južni Sudan, Tongu i Haiti.
Međutim, Evropa i centralna Azija, kao blok, zabeležiće procentualno najveći pad ovih priliva, za oko 28 posto, zbog zajedničkog dejstva pandemije i pada cene nafte, procenila je Svetska banka.