Guvernerka Tabaković odbacila je danas kao netačne navode da se Srbija, emitovanjem evroobveznica na međunarodnom finansijskom tržištu, zadužila po višoj ceni nego što bi to bilo u slučaju zaduživanja kod međunarodnih finansijskih institucija, što je Srbija nedavno "odbila".
Guverner NBS je u pisanoj izjavi poručila da su pojedini takvi navodi zasnovani na nepotpunim i nestručno protumačenim podacima.
Tabaković je istakla da je Srbija emitovanjem sedmogodišnjih evroobveznica u iznosu od dve milijarde evra dobila još jednu potvrdu da najugledniji međunarodni investitori, u ambijentu svetske ekonomske krize izazvane pandemijom virusa korona, imaju puno poverenje u budućnost ekonomije Srbije i nastavak odgovorne ekonomske politike.
Poručila je da bi prikupljanje tih sredstava drugim putem, pa tako i uzimanjem kredita od Međunarodnog monetarnog fonda, imalo mnogo višu cenu.
Tako kamata od 3,38% (kuponska stopa 3,13%) na poslednje evroobveznice bi iznosile između 3% i 4% kod MMF-a, uz sve druge dodatne zahteve i ograničenja koje bi pripadajući aranžman sa MMF-om podrazumevao, i to na kraći rok (do pet godina).
I na kraju, ističe guvernerka, iako je globalna premija rizika značajno porasla zbog korona krize, Srbija je i u takvim uslovima uspela da tokom aukcije smanji trošak zaduživanja za 50 baznih poena.
U novembru 2019. godine, dva meseca pre izbijanja pandemije, na međunarodnom tržištu kapitala Srbija je prodala 550 miliona evra obveznica koje dospevaju na naplatu 2029 godina a sa prinosom od 1,25% (kuponska stopa 1,5%).
Reakcija guvernerke, koja se iz nekog razloga oglasila na zaduživanje Ministarstva finansija, usledila je na mišljenja profesora ekonomiskih nauka Ljubodraga Savića i Gorana Radosavljevića.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić rekao je da su obveznice najisplativiji i najefikasniji vid zaduživanja jer se unapred znaju uslovi i za kupca i za prodavca, a da je Srbija sada mogla da se zaduži i jeftinije, ali uz neke ekonomske i političke uslove.
Savić je za Betu rekao da u ekonomiji ne postoji jeftin novac i poklon već samo "ekonomske relacije".
"Srbija se u vreme prethodne ekonomske krize (2008/09) zadužila emitovanjem jedne milijarde evroobveznica po kamatnoj stopi od 7,24 odsto, što je skuplje od ovog zaduživanja", rekao je Savić.
Zaduživanje preko kredita banaka može, prema njegovim rečima, biti skuplje jer cena pozajmice može biti promenljiva i podrazumevati i druge uslove, pa je tako kod kredita za infrastrukturu uslov raspisivanje međunarodnog tendera na kome se za izvođače radova traže međunarodne reference i promet od nekoliko stotina miliona evra ili dolara što domaće kompanije ne mogu da ispune.
"Kina sada daje jeftine kredite, a uslov je da u realizaciji projekta učestvuju njeni radnici i da se koristi njihov repromaterijal, ;a učešće domaće građevinske operativne je nisko i to je verovatno cena korišćenja jeftinog kredita", ocenio je Savić.
Profesor ekonomije na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju Goran Radosavljević rekao je da se Srbija sada izuzetno skupo zadužila prodajom evroobveznica.
"Crna Gora je dobila pola milijarde evra na deset godina po kamatnoj stopi od 2,5%, Hrvatska 1,5 milijardi evra po stopi od 1,32%, a Rumunija će platiti kamatu od 2,04% za 1,5 milijardi evra na 12 godina" , rekao je Radosavljević.
Dodao je da je Srbija mogla da dobije jeftiniju pozajmicu od EU i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).
Radosavljević je rekao da, iako se pozajmljena sredstva od MMF-a koriste za podršku platnom bilansu i kursu novčane valute, da se pregovorima moglo izdejstvovati da se upotrebe i za pomoć privredi i da je i sam učestvovao u sličnim pregovorima.
"Tačno je da novac koji se dobije od MMF i EU kao pozajmica nije bez uslova, ali se moglo pregovarati o tome. Problem je što se novac mora trošiti transparentno, a ne za izbore", ocenio jep Radosavljević.
Srpski državni bujdžet mora zase dodatno zaduži u 2020. godini zbog krize koja je pogodila domaću i svetsku ekonomiju usled pandemija korona virusa. Radi podizanja privrede i saniranja štete, država je pripremila ekonomski paket od 5,1 milijardu evra. Zbog toga je urađen irebalnas budžeta, koji ugledni Fiskalni savet ocenio kao veom dobar plan.