Narodna banka Srbije procenjuje da će bruto domaći proizvod (BDP) naše zemlje realno biti niži za oko 1,5% ove godine, zbog efekata pandemije i preduzetih mera za njeno suzbijanje, a da će 2021. ostvariti rast za oko 6%.
S tolikim rastom u 2021. godini slaže se i Evropska banka za obnovu i razvoj, ali je za ovu godinu njena procena posledica pandemije mnogo "oštrija". EBRD procenjuje da će se usled korona krize bruto domaći proizvod Srbije smanjiti za 3,5% ove godine, navedeno je u saopštenju EBRD-a.
Ove dve procene dolaze na ranije iskazan stav MMF-a da će srpska privreda ove godine zabeležiti minus od 3,1%, Bečki institut za međunarodnu privredu je tu lestvicu pomerio na minus 4%, a Svetska banka 2,5%.
Vlada Srbije je procenila pad na 1,8% (nominalno) i to je ugrađeno u rebalans budžeta.
Narodna banka Srbije svoju optimističku procenu zasnovala na neto izvozu, usled očekivanog većeg pada uvoza od izvoza. To će rezultirati i smanjenjem deficita tekućeg računa na oko 5% BDP-a, dok će domaća tražnja imati negativan doprinos, navodi NBS u majskom izveštaju o inflaciji.
Centralna banka očekuje nakon više nego potpunog oporavka od krize u narednoj godini, vođenog oporavkom investicija i potrošnje domaćinstava, povratak na stabilnu i održivu putanju rasta BDP-a od oko 4,0 odsto, dodaje se dalje.
Prema oceni NBS, da nije donet set ekonomskih mera, pad ekonomske aktivnosti u ovoj godini bi bio znatno veći, a rast u 2021. skromniji.
"Pravovremenost i obim ukupnog paketa mera monetarne i fiskalne politike omogućava da šteta po proizvodne kapacitete i radna mesta ove godine bude minimalna, a da sledeće godine Srbija zabeleži snažan privredni rast, koji će značiti ne samo puni oporavak već i nadoknađivanje dela propuštene ekonomske aktivnosti u ovoj godini", kaže guverner Jorgovanka Tabaković.
"U skladu s našim očekivanjima, i Međunarodni monetarni fond procenjuje da će Srbija biti jedna od retkih zemalja koja će 2021. nadmašiti nivo privredne aktivnosti od pre krize", naglasila je Tabaković.
U NBS ocenjuju rizik po projekcije rasta kao simetrične, budući da, kako navode, još uvek nije u potpunosti izvesno kakav će biti tok same pandemije.
Centralna banka ocenjuje rizike koji potiču iz međunarodnog okruženja kao asimetrične naniže, zbog mogućeg većeg pada ekonomske aktivnosti u zoni evra, koja je ovom krizom znatno pogođena, a rizike po osnovu faktora iz domaćeg okruženja kao asimetrične naviše, u najvećoj meri zbog mogućeg povoljnijeg kretanja investicija od očekivanog.