(Autor: Georgi Mitev Šantek)
Broj aktivnih polisa životnog osiguranja na kraju 2019. godine u Crnoj Gori je iznosio je 62.308, pokazuje godišnji Izveštaj Agencije za nadzor osiguranja koji se nalazi u skupštinskoj proceduri. To bi značilo da je "pod Lovćenom" životno osiguran svaki deseti stanovnik, prenosi Investitor.me.
Iako deluje nedovoljno, desetak osiguravača u Crnoj Gori bi trebalo da je zadovoljno trendom jer Crnogorci su počeli da se osiguravaju "u masovnijem broju", piše "Pobjeda".
Prema Izveštaju, 2019. je rekordna godina za osiguranje u Crnoj Gori i po pitanju fakturisane premije osiguranja i po pitanju rasta na godišnjem nivou.
"U 2019. godini pokazatelj gustine životnih osiguranja iznosio je 27,5€ po glavi stanovnika, dok je pokazatelj gustine neživotnih osiguranja iznosio 124,8€ po glavi stanovnika. Gustina osiguranja u Crnoj Gori je još uvek na znatno nižem nivou u poređenju sa prosekom zemalja članica EU, gde je, prema poslednjim raspoloživim podacima, u 2018. godini taj pokazatelj iznosio 2.170€", precizira se u Izveštaju.
Životna osiguranja u Crnoj Gori i pored konstantnog trenda rasta su i dalje na relativno niskom nivou razvoja i u 2019. godini ostvaruju učešće u ukupnoj bruto fakturisanoj premiji osiguranja od 18,1%, odnosno rast za 0,6 procentnih poena u odnosu na 2018. godinu.
"Posmatrano prema grupama osiguranja, ukupna premija životnih osiguranja zabeležila je rast od 12,5%, dok je ukupna bruto fakturisana premija neživotnih osiguranja ostvarila rast od 8,4% u odnosu na 2018. godinu", piše u godišnjem Izveštaju.
A U SRBA...
Situacija sa životnim osiguranjima u Srbiji je daleko od pozitivne, i dalje ljudi na osiguravajuće kuće gledaju sa nepoverenjem, ali je ipak mnogo bolja nego u Crnoj Gori.
Broj ljudi koji su životno osigurani na kraju 2019. godine je, prema podacima NBS, bio 1,75 miliona, odnosno "čak" svaki četvrti građanin. Ukupna plaćena premija je 22,5 milijardi dinara (191 milion evra).Kada se pogleda ukupno osiguranje života (sa rentnim osigurnajem, dopunskim uz klasičnu polisu, suma se penje na 25 milijardi dinara a broj osiguranika na 2,75 miliona.
Premija životnih osiguranja u 2019. godini zabeležila je na globalnom nivou procenjen realan rast od 2,3%, pri čemu u razvijenim zemljama on iznosi 0,5%, a u zemljama u razvoju 8,8%.
U 2019. godini,premija u procenjenom bruto domaćem proizvodu u Republici Srbiji zadržala je učešće iz prethodne godine od 2,0%, dok je premija po stanovniku povećana i iznosilaje 131evro, saopštila je u godišnjem izveštaju NBS.
Na kraju 2019. godine, u Republici Srbiji poslovalo je 16 društava za osiguranje i 4 za reosiguranje, što je isti broj kao i na kraju prethodne godine.
U 2019. godini,društva za osiguranje ostvarila su ukupnu premiju u visini od 107,5mlrd dinara (914 mln evra), što predstavlja nominalno i realno povećanje od 7,5% i 5,5%.
U strukturi premije u 2019. godini učešće neživotnih osiguranja iznosilo je 76,7%, dok se učešće životnih osiguranja blago smanjilo sa 23,8% u 2018. na 23,3% u 2019. godini, što je posledica usporavanja kretanja premije životnih osiguranja započetog u Q3 2017. godine.
VAŽNO JE SVIMA
Osiguranje života danas je u svetu jedan je i od najrasprostranjenijih i najsigurnijih vidova štednje, odnosno investiranja. Pored toga što je višestruko korisno za pojedinca i za njegove najbliže, ono je važno i za društvo u celini.
U razvijenim zemljama udeo stanovništva koji poseduje polisu osiguranja života redovno stiže do dve trećine, a u nekim zemljama (naročito ako nemaju klasičan penzioni sistem) taj procenat ide i preko 90%.
Činjenica je da ljudi u razvijenim zemljama sa dobijanjem prvog stalnog posla, po završetku školovanja, uzimaju polisu osiguranja života kao prvi potez radi lične sigurnosti za budućnost.
A počinjanje sa ovakvim vidom investiranja što ranije u životu od presudne je važnosti, kao i u slučaju dodatne privatne penzije, za efikasnost štednje.
Upravo zbog sve problematičnije finansijske sigurnosti u starosti, zbog sve manje održivog penzijskog sistema kakvog danas poznajemo u većem delu Evrope (međugeneracijske solidarnosti koja počiva na manjem broju penzionera od broja zaposlenih iz čijih se plata izdvaja za aktuelnu isplatu penzija) država se postarala da i rad osiguranja u ovom domenu bude bezbedan.
Pravna regulativa rada osiguravajućih kuća je veoma striktna, i ograničene su mogućnosti gde i koliko mogu da ulažu sredstva prikupljena kroz uplate premija životnih osiguranja, čime je obezbeđena maksimalna zaštita uloženih sredstava (državne obveznica, nekretnine prvoklasni berzanski papiri, javnih infrastrkturni radovi...).
Zbgo toga, ma kako izgledalo da u ovom vremenu i u ovom društvu u kojem živimo, izgleda nemoguće da se nešto novca izdvoji "na stranu" i uložiti u životno osiguranje, o ovome ipak treba razmisliti. Jer, ako vi ne brinete za sebe, niko drugi neće.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.