Proizvođači od Prevlake do Dunava za rušenje cena optužuju otkupljivače a otkupljivači velike trgovačke lance, situacije u u Hrvatskoj koja se ne razlikuje od one u Srbiji, ili Nemačkoj.
A koga optužuju veliki trgovački lanci, u RTL Direktu otkrio je Dragan Munjiza, direktor Lonie, jednog velikog trgovačkog lanca u Hrvatskoj.
"Proizvođači sa porodičnih gazdinstava su stručni proizvođači, ali da li su dobri skladištari, distributeri i trgovci, to je drugo pitanje. Tu trgovački lanci i distributeri, ali i država, treba da im pomognu", otkriva srž problema Munjiza, koji je na čelu firme sa 305 prodavnica mešovite robe različitih formata, 2 pekare, vlastitom proizvodnjom vina, veleprodaju HoReCa i trgovačkog asortimana… sve sa više od 1.400 zaposlenih.
A ako im nisu krivi otkupljivači, proizvođači za sve krive uvozničke lobije koji "jeftino uvoze stranu robu kojoj domaća po ceni ne može da konkuriše". Evo šta odgovara trgovac ali i proizvođač.
"I ja sam kao direktor firme, kao i neko kako vlasnik malog gazdinstava, dužan da prodam po najvećoj mogućoj ceni a kupcu isporučim najveći mogući kvalitet. Zato ja kao direktor mogu samo da pozovem da mi daju dobar kvalitet po najnižoj mogućoj ceni. A ako je cena približna između strane i domaće robe, ja ću uvek kupiti domaću", kaže Munjiza, koji ima iskustvo 11 godina provedenih u Atlantik grupi, zatim pet u Konzumu (Agrokor), i potom u svojoj privatnoj savetničkoj praksi.
A kada je reč o formiranju "svoje cene", Munjiza primećuje da dosta proizvođača, recimo vinara, ne žele da prodajurobu ispod cene.
"Postoje dve politike. Jedni kažu da ne žele da 'ruše' cene jer jednom kad se ljudi naviknu da je moja cena upola jeftinija, uvek će tražiti tu cenu. 'Radije ću tu robu baciti', kažu. Drugi, pak, kažu da im je bitan tok novca i da žele dobiti najviše što u tom momentu mogu. Njihova vodija je 'samo da se robe rešim'. To su dve ekonomske politike, svaki privrednik treba odluči šta će i kako će. Ja sam uvek da se cena spusti i da se roba plasira", kaže Munjiza.
Osvrnuo se i na dolazeću jesen, za koju mnogi kažu da će biti vrlo teška. Evo kako on misli daće to biti u Hrvatskoj, ali "scenario" generlno važi za veći deo Evrope.
"Jedna stvar je ona što svi makroekonomisti predviđaju, a to je pad BDP-a od 10% do 11% ove godine. On će se kumulativno obrušiti na drugi deo godine, pad će u tom delu biti veći. To smo jedanput ili dvaput već preživeli. Onda ide oporavak, znači sa -10% rast od 7%, što je ukupno 3% pada, što se može preživeti. Ali u drugom delu godine oni koji nemaju zalihe novca ili izvor sredstava, ti će imati problem. Oni koji tad moraju d plate kredit ili koji nisu plasirali robu imaće problem. Sad je pitanje kako će njihovi dobavljači, lokalne zajednice pomoći da to prebrode. Trebamo da budemo solidarni. Čuli smo da bi Hrvatska trebalo iz evropskog fonda da dobije 10 milijardi evra. Ako bi dobili deo tog novca, Hrvatska će preživeti dve godine. Onda dolazi situacija hoće li se kriza u dve godine rešiti nekom vakcinom ili nečim drugim", kaže Munjiza.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU