Kada biraju stan, kupci ne obraćaju pažnju samo na lokaciju, kvadraturu i uređenost, već i na spratnost. Iako u prvi mah to deluje sekundarno, ispostavilo se da baš i nije tako, o čemu najbolje govore razlike u ceni kvadrata - u istoj zgradi.
Iako svaka roba ima svog kupca, do nekih se ipak teže dolazi i proces prodaje može trajati dugo. Zato je najbolje u startu eliminisati te "otežavajuće okolnosti", ako možete da birate. Iskustva agenata govore da je najbolje posedovati stan na 2. spratu. Dakle, i 1. i 3. se slabije kotiraju, iako su zlatna sredina u zgradi od četiri ili pet spratova, ali opet bolje od prizemlja ili poslednjeg sprata/potkrovlja.
Zapravo, sve prednosti drugog sprata "naslanjaju se" na priču o svim manama ostalih: ako imate stan u prizemlju, moguće je da će vam pripasti veće dvorište ili terasa, ali su vam bliže i insekti, čujete buku sa ulice, veći je rizik od provala itd. S druge strane, potkrovlju je mana eventualno prokišnjavanje, kao i velika toplota u stanu leti.
Ako se pokvari lift, jasno vam je kojim stanarima će ta činjenica teže pasti. Stanovi u sredini su najbolji zbog izolacije, nekako ste "ušuškani" među komšijama na svaki način. Takve nekretnine mogu koštati do 25% više nego ostale u zgradi, koje su na "problematičnijem spratu".
S druge strane, niže su i cene prilikom izdavanja stanova u prizemlju, na 1. spratu ili u potkrovlju, ali tu posao ide lako, jer je podstanarima sve nabrojano manje važno - budući da su tu privremeno. Kada govorimo o prvom spratu, zašto je on sekundarna opcija u odnosu na drugi sprat?
Zato što je svakako bliže ulici, do njega lakše dolazi buka, ali i lopovi. S druge strane, stan na drugom spratu je dovoljno izdignut, a opet, nije neki problem popeti se do njega stepenicama ako se pokvari lift ili treba preneti nameštaj. Takođe, lepši je pogled sa terase na drugom nego na prvom spratu i bolja je osvetljenost.
(Mondo/Telegraf)