Uprkos tome, svetska proizvodnja žitarica na putu je da napravi novi rekord, stoji u novom saopštenju Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO).
Indeks cena hrane porastao je u maju za 4,8 odsto u odnosu na april i za 39,7 procenata u odnosu na maj prošle godine, na prosečnih 127,1 poena, što je najviši nivo od septembra 2011. i samo 7,6 procentnih poena ispod istorijskog rekorda u nominalnom smislu.
Na porast vrednosti indeksa, koji prati mesečno kretanje međunarodnih cena korpe prehrambenih proizvoda, najviše je uticalo poskupljenje biljnih ulja, šećera i žitarica, navodi se u izveštaju objavljenom na zvaničnoj internet prezentaciji FAO.
Cene žitarica su porasle u maju 6,0 odsto u odnosu na april, predvođene kotacijama kukuruza, koje su u proseku za 89,9 procenata iznad vrednosti zabeleženih u maju 2020.
Krajem maja, cene kukuruza su počele da padaju, uglavnom zbog poboljšanih proizvodnih izgleda u SAD. Međunarodne cene pšenice su takođe popustile krajem prošlog meseca, ali su u proseku bile više za 6,8 odsto nego u aprilu, dok su cene pirinča ostale stabilne.
Biljna ulja su poskupela u maju za 7,8 odsto, uglavnom zbog rasta cena palminog i sojinog ulja, i uljane repice. Veće cene palminog ulja su posledica sporog rasta proizvodnje u zemljama jugoistočne Azije, dok je cene sojinog ulja podstakla snažna globalna potražnja naročito iz sektora biodizela.
Šećer je zabeležio rast od 6,8 odsto od aprila, pre svega zbog kašnjenja žetve i zabrinutosti zbog nižih prinosa u Brazilu, najvećem svetskom izvozniku ovog proizvoda.
Meso je u maju trgovano po ceni za 2,2 procenta višoj nego u aprilu usled ubrzanja tempa kineskog uvoza, kao i rasta unutrašnje potražnje za živinskim i svinjskim mesom u glavnim proizvodnim regionima.
Što se tiče cena mlečnih proizvoda, one su u maju porasle za 1,8 odsto na mesečnom nivou, dok u odnosu na uporedni mesec u prethodnoj godini beleže rast od 28 odsto.
(MONDO/Blic/Tanjug/Politika)