Organska proizvodnja u Srbiji je u velikom porastu u odnosu na prethodne godine. Srpski proizvodi se izvoze po Evropi i svetu, kaže za MONDO projektant organske poljoprivrede.
Dok su budući poljoprivredni proizvođači često u dilemi šta da zasade, a da od toga imaju dorbu zaradu. stručnjaci tvrde da je organska proizvodnja uvek isplativa, ali da treba pravilno odabrati sortu.
Vesna Rakar, projektant organske poljoprivrede, kaže za MONDO da na tržištu organski proizvodi imaju znatno veću cenu od neorganske hrane.
"Cvekla koja nije organska je oko 60 dinara, dok glavica organske cvekle na pijaci košta 120 dinara. Lokalnom prodajom poljoprivrednik ima zaradu od 100 odsto. Važno je samo da lokacija gazdinstva bude bliže velikim tržištima poput Novog Sada ili Beograda, kako se ne bi gubilo vreme na transport", tvrdi ona.
ZASAD SALATE DONOSI VELIKE PARE
Zasad salate posle 45 dana može da se nađe na pijaci, kaže naša sagovornica.
"Na kvadratnom metru se zasadi 12 glavica salate prve, najbolje kategorije. Što bi značilo da na jednom hektaru stane 120.000 salata. Ako ta salata na pijaci košta 50 dinara, bruto zarada od jednog zasada na hektaru može da iznosi 4.500.000 dinara", kaže Vesna Rakar.
SIGURNIJA I VEĆA ZARADA
Tokom hladnijih dana zasade treba tretirati drugačije. Postavkom tunela od folija ili ploča se diže prosečna temperatura od 6 do 10 stepeni što pomaže biljci u rastu. Proces vegetacije je duži, ali zarada sigurnija i veća.
"Zimi se preporučuje da se na otvorenom polju postave plastenici ili tuneli od materijala u vidu folija ili ploča koji podižu temperaturu od 6 do 10 stepeni. Inače, same biljke 'ćute' tokom hladnijih dana, dok izlaskom Sunca one počinju da raste. Period vegetacije je duži i do 60 dana, ali prihod je siguran, a cena salate može biti povećana sa 50 na 70 dinara", dodaje ona.
TRANSPORT MOŽE DA BUDE PROBLEM
Kod organske proizvodnje, lokacija gazdinstvo mora da bude blizu tržišta, ukoliko poljoprivrednik nije spreman da izvodji veliki deo novca na transport. Beograd i Novi Sad trenutno prednjače u prodaji organske hrane.
"Imanja moraju da budu u blizini velikih gradova, a najveća tržišta su Beograd i Novi Sad. Svako gazdinstvo bi trebalo da bude udaljeno od velikih gradova maksimum 100 kilometara, inače će veliki deo zarade da odlazi na transport", objašnjava Rakar.
Veći proizvođači koji poseduju parcele na 30 ili 40 hektara ne zavise od blizine tržišta, jer se onda uglavnom njihovi proizvodi izvoze iz Srbije.
"Ako su imanja profesionalna i velika, oko 30 ili 40 hektara, tada je sasvim u redu da se nalaze i dalje od gradova, jer se onda voće i povrće sa većih gazdinstava izvozi van granica Srbije", dodaje ona.
PRAVA VRSTA PRODAJE PROIZVOD
Važno je da odabir sorte bude u skladu sa organskom proizvodnjom. U slučaju da su hibridi, tretmani koji se vrše mogu da pređu dozvoljenje granice i upotrebu nebioloških sredstava.
"Posle pronalaska idealne lokacije, fokus mora da bude na izboru sorti, to je ono što prodaje proizvod. Svaki poljoprivrednik treba da zna koje sorte radi i koje su hibridi. Ako su sortre slabe, one zahtevaju određene tretmane koje nisu dozvoljeni u organskoj proizvodnji i ne daju dovoljan prinos", kaže Vesna.
Ministarstvo poljoprivrede je jesno propisalo koja sredstva smeju da se koriste kada je u pitanju proizvodnja organske hrane.
"Hemijski imputi nisu dozvoljeni u proizvodnji organske hrane. Zato poljoprivrednik treba dobro da prouči šta će saditi, da bi dobio adekvatan prinos. Ako se hibrid nađe na organskoj zemlji, biće manji prinos, što nikako ne ide u prilog proizvođaču", objašnjava Vesna Rakar.
INSPEKCIJE REDOVNE
Kontrola ispitivanja zemljišta i proizvoda organskog porekla je česta i inspekcije redovno oblilaze gazdinstva da bi se uverili da je sam proizvod u skladu sa propisima .
"Način da se sazna da li je zemljište dobro za proizvodnju organske hrane je uzrokovanje na pesticide koje radi laboratorija. Ako je zemlja neobrađena više desetina godina, tu ne mogu da se nađu štetne materije. Dalje kontrole se vrše preko sertifikacionih kuća. Na taj način sprečava se da vlasnik ne ugrozi buduće plodove korišćenjem hemijskih materija. Preparati koji se koriste moraju da budu biološki i svaki proizvod koji je organski treba da ima sertifikat", objašnjava Rakar.
MARŽE SU OGROMNE
Kod nas na tržištu postoje samo dva marketa koji sarađuju sa gazdinstvima koji se bave organskom proizvodnjom.
"Oni faktički robu ne otkupljuju, već izdaju prostor na kome će se hrana prodavati. Iako manje gazdinstvo od hektar ili dva može da konkuriše većem lancu supermarketa, marže ogromne i roba koja se ne proda vraća se poljoprivrednicima. Izlazak na pijacu je odlična opcija i može da se zaradi fin novac od prodaje. Postoji opcija udruživanja u firmu koja se bavi distribucijom i veleprodajom hrane", kaže Vesna Rakar.
OD DRŽAVE POLA MILIONA
Poljoprivrednici mogu da očekuju pomoć od države sa 500.000 dinara, ali je problem što retko ko koristi ove pogodnosti.
"Država pomaže budućim poljoprivrednicima organske hrane u vidu refundiranja sredstava. Određeni broj ljudi nije spreman za promene i drže se tradicijeu proizvodnji. Ipak, mlađi ljudi često ulaze u svet poljoprivrede sa željom, znanjem i spremni su da prihvate savete stručnjaka, što na kraju ima za rezultat dobru prodaju i zaradu", zaključuje Vesna Rakar.
