Prema statističkim podacima, cene garderobe nisu su bitnije menjali od početka godine. Kupovna moć građana je opala, pa se trgovci na ovaj način trude da održe kakav-takav promet, ali prema rečima poznavalaca ovog tržišta, dolazak hladne sezone sigurno će doneti korekcije za oko 20 odsto koliko su poskupeli energenti. Milan Knežević, privrednik i vlasnik modne kuće "Modus” kaže da se i u ovom sektoru oseća kriza.
"Struktura tržišta se nije bitnije menjala i dalje je 70 odsto uvozne, a 30 procenata domaće robe. Međutim, oseća se pad kupovne moći i logično je da će kupci u ovakvim okolnostima menjati listu prioriteta, pa će, na primer, odlučiti da nose prošlogodišnji kaput. Kupuje se najosnovnije. Drugi problem je nedostatak radne snage koji hronično već godinama prati ovaj sektor, a sada je mnogo izraženiji. Samo u Beogradu bi se u ovom trenutku moglo zaposliti 2.000 šnajderki, ali ih nema. Mladi ne žele da rade ovaj posao, a oni stariji su već u penziji", navodi Knežević.
Dodaje da je još veći problem stručne radne snage. Kod nas, a i u svetu dešava se svojevrstan bunt radnika koje su poslodavci godinama plaćali minimalno. Ako je neko u tekstilnoj industriji radio za 300 evra i plata mu je mirovala godinama, on jednostavno ne želi više da radi isti posao.
"Čistiće prozore za 5.000 dinara dnevno i zaradiće svoju platu u kraćem roku. Radnici polaze od toga da ako ne mogu da žive od plate koju im poslodavac daje, ne žele da rade taj posao. Godinama sam upozoravao na ovaj problem. U Evropi se razvijao srednji sloj na račun ekstraprofita, a o radnicima niko nije vodio računa. Tekstilna industrija u svetu sada beži u Indoneziju i Kinu, a domaći proizvođači su na ivici poslovanja, sada i zbog toga što nema ko da radi", objašnjava Knežević.
Knežević je dodao da nema potrebe da cene rastu ukoliko ne rastu inputi. Vlasnik domaće modne industrije koji je pre nekoliko godina odlučio da izađe iz posla (između ostalog i zbog nedostatka radne snage, ali i drugih nepovoljnih ekonomskih uslova) kaže da je nekada sanjao da bude Kinez u našoj zemlji aludirajući na bolje uslove poslovanja koje su oni imali u Srbiji, ali da to sada nije slučaj.
"I to se promenilo, ni kineska roba više nije jeftina, jer su i njima uslovi za poslovanje teži zbog skupih troškova transporta, zakupa lokala, smeštaja… U ovom trenutku na našem tržištu cveta seknd hend prodaja i to na pijacama. Milioni komada unose se u zemlju, u torbama, mahom iz skandinavskih zemalja i prodaju za 100-200 dinara. Kupci su često i oni platežni, a ne samo najsiromašniji slojevi. To pokazuju i brojni lokali na udarnim gradskim lokacijama u kojima se prodaje polovna roba", navodi Knežević.
Zaključak je da su cene iste u odnosu na prošlu sezonu, a nude se i sniženja. Najviše je poskupela sportska obuća poznatih proizvođača, kao i popularni proizvodi za mlade.
"Brendovi su, poznato je, masovne hipnoze, ali ako to zanemarimo opšti utisak kupaca je da je sve lošiji kvalitet proizvoda, ali to je očekivano. Dobri materijali su danas izuzetno skupi zbog čega svi prelaze na jeftinije. Sve je više i proizvoda u čijoj se proizvodnji koristi reciklirani pamuk koji je 60 procenata lošiji od normalnog prediva. Ali kupci u 90 odsto slučajeva ne znaju ništa o tome - kupuju brend i dizajn, ne razmišljajući kakav je kvalitet", zaključuje Knežević.
(MONDO/Politika)