Stručnjaci kažu da je protekla ćitava decenija otkako je veća isplativost štednje u domaćoj valuti, na šta utiče makroekonomska stabilnost, više kamatne stope na dinarsku štednju u odnosu na štednju u evrima, ali i neoporezivanje dinarske štednje. Dinarska štednja je u toku navedenog perioda povećana gotovo pet puta, ali najveći broj građana i dalje preferira štednju u evrima, bez obzira na znatno nepovoljnije uslove.
“U poslednjih deset godina i duže, znatno je isplativije štedeti u domaćoj valuti, čemu je znatno doprinula stabilnost deviznog kursa, kao i više kamatne stope. Međutim, mnogo je veća masa štednje u evrima, odnosno to je oblik štednje koja je dominantna jer građani i dalje pokazuju nepoverenje u domaću valutu zbog istorijskih razloga. Naši stariji građani se još uvek sećaju devedesetih, što je scenario kakav se sigurno neće ponoviti, ali trenutna razlika u kamati koja se primenjuje na štednju u dinarima i evrima, lako može da se izgubi ukoliko se, primera radi, kurs evra poveća na 125 dinara”, objašnjava Nikola Stakić, profesor na Univerzitetu Singidunum i dodaje da je druga najzastupljenija strana valuta u kojoj građani štede, dolar, ali da su generalno gledano sve druge valute u ukupnoj masi prilično zanemarljive imajući u vidu da je najveći udeo štednje u evrima.
Povoljniji uslovi štednje
Kada su u pitanju kamatne stope na štednju u bankama, profesor Stakić kaže da su se kamate značajno promenile, naročito od novembra prošle godine, kada je krenula takozvana nedelja štednje posle koje su se specijalne ponude produžile na više meseci, te neke od njih još uvek traju.
“Pojedine banke daju kamate na dinarsku štednju i preko pet procenata godišnje, na štednju u evrima 2,5 do 3 procenta, međutim, građani treba da znaju da postoji i dodatna mera podsticaja štednje u domaćoj valuti. U slučaju štednje u dinarima, ne plaća se porez na kapitalnu dobit, što je 15 odsto na ono što ste zaradili. Konkretno, ako ste dobili 1.000 evra čiste kamate od vaše štednje, 150 evra morate da platite državi kroz porez, a vama ostaje neto iznos od 850 evra. Toga nema kod štednje u domaćoj valuti, što treba uzeti kao važan faktor”, napominje profesor Singidunuma.
Ako prekoračite dozvoljen minus...
Stakić navodi da naši građani najčešće prave grešku ukoliko ulaze u dužnički odnos bez preke potrebe i da postoji načelo koje kaže da se treba zadužiti kod banke samo kada je to neophodno.
“Svestan sam kakav je standard građana, ali ukoliko olako uzimate vrlo skupe kredite kao što su keš krediti i gotovinski krediti, to može skupo da vas košta. Isto važi i za korišćenje dozvoljenog i nedozvoljenog minusa po tekućem računu jer su kamatne stope na prekoračenja vrlo visoke. Kamate na dozvoljeni minus godišnje idu do 10-15 procenata, a na nedozvoljeni idu i preko 20 procenata godišnje. To su gledano prema kamatnoj stopi, najskuplji oblici zaduživanja, dok su s druge strane, gledano prema ukupnom novcu koji vraćate banci, to stambeni krediti jer u datom slučaju banci vraćate mnogo veći novac u nominalnom iznosu", naveo je profesor Stakić.
(Mondo)