EVROPSKI IZBORI I SRBIJA: Kako će rezultati uticati na proširenje EU i koje ćemo još uslove morati da ispunimo?

Izbori za Evropski parlament održaju se u svim zemljama članicama Evropske, a dosadašnje prognoze pokazuju da će "desno orijentisane" partije ostvariti najbolje rezultate. Kako će to uticati na Srbiju, ali i region, s obzirom na činjenicu da se njihovi kandidati otvoreno protive proširenju Unije, pitanje je koje se najčešće čuje poslednjih nedelja.

Očekivanja su da će Evropska narodna partija, partija desnog centra, osvojiti najviše poslaničkih mandata, a da će, sudeći po prognozama, drugo mesto pripasti socijalistima. Kako bi jačanje desnice onda uticao na politiku proširenja Unije, samim tim i na Srbiju, kao zemlju koja pretenduje da postane članica evropske porodice?

Nepovoljno, smatraju analitičari, jer je jasno da će biti protiv učlanjenja Ukrajine u Evropsku uniju, ali i proširivanja na Zapadni Balkan jer ukazuju na opasnost po "opstanak EU i evropske civilizacije" vide u ogromnom nekontrolisanom prilivu imigranata. T

Krajnje desničarske i ekstremne stranke sad imaju dve glavne grupacije u EP, a u toku su pregovori francuskog "Nacionalnog okupljanja" i vladajuće "Braće Italije" o njihovom ujedinjenju što bi ih učinilo drugom po snazi političkom grupom posle demohrišćansko-konzervativne formacije "EPP".

Kakav je stav stranaka o proširenju EU?

Demohrišćanske stranke CDU/CSU žele da se Evropska komisija "restrukturira i smanji", a da se istovremeno ojača Evropski parlament. Smatraju i da je dobro da se Evropskoj uniji pridruže i zemlje Zapadnog Balkana, ali i Ukrajina i Moldavija, jer je to, kako se navodi u njihovom programu, u bezbednosnom i geopolitičkom interesu Nemačke i Evrope.

Pre pristupanja, međutim, moraju se ispuniti svi pristupni kriterijumi, a proširenje EU i njeno reformisanje moraju, kažu, teći paralelno.

Da je proširenje proces koji se zasniva na zaslugama mišljenja je i Emanuel Žiofre, koji je poručio da zemlje moraju da budu spremne, da sprovedu određene reforme. Srbija i Crna Gora su najnaprednije u tom procesu, već su započele proces pregovora i jedan korak su ispred u odnosu na druge, ali videti ćemo šta će se dalje dešavati.

Proširenje evropske porodice za Zelene je "uspešna priča", zbog čega se zalažu za proces pristupanja u fazama, kao i nagradama "po zasluzi" poput pristupa romingu, raznim EU programima ili delovima jedinstvenog tržišta. Ova grupa se zalaže i za "prevazilaženje" jednoglasnog odlučivanja zemalja članica o proširenju, ocenjujući da to ometa i koči proces.

Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) je otvorena za nove članice EU, a što se tiče Zapadnog Balkana "pristup ide veoma sporo".

"Nakon godina kašnjenja, krajnje je vreme da države Zapadnog Balkana brzo uključimo u EU ako ispune pristupne kriterijume", navodi se u njihovom programu.

SPD namerava da se zauzme za uspostavljanje "jasno prepoznatljivih međukoraka u procesu proširenja", a želi i da ispita kako se pre punopravnog članstva može omogućiti pristup zajedničkom tržištu EU“.

Kad je reč o proširenju Evropske unije, ono bi, kako u svom programu za evropske izbore navode nemački liberali (FDP), moralo da bude praćeno institucionalnim reformama kako bi EU bila sposobna za prijem novih članica.

Alternativa za Nemačku - protiv proširenja

Nasuprot njima stoji desna strana političkog spektra gde su stavovi po pitanju proširenja daleko nepovoljniji za Srbiju jer se partije krajnje desnice u Zapadnoj Evropi se izričito protive svakom daljem širenju EU.

Primer za to je partija Gerta Vildersa u Holandiji ili Nacionalno okupljanje Marin le Pen u Francuskoj. Žordan Bardela, političar u usponu i predvodnik liste francuskog Nacionalnog okupljanja na evropskim izborima, tvrdi da bi prijem Ukrajine i Zapadnog Balkana bila "čista ludost".

Slično misle i na francuskoj krajnoj levici, koja u prijemu siromašnijih zemalja istočne Evrope i Balkana vidi pre svega uvoz jefitine radne snage i nelojalnu konkurenciju. Po pravilu, u Zapadnoj Evropi se proširenju protive evroskeptične stranke, koje se zalažu za suverenistički koncept "Evrope nacija", uz što manju ulogu i ovlašćenja Brisela.

Alternativa za Nemačku (AfD) je u osnovi protiv proširenja. Stranka eksplicitno odbacuje prijem država Zapadnog Balkana u EU. Kako bi Zapadni Balkan postao važan deo Evrope, AfD se zalaže za privilegovano partnerstvo sa zemljama tog regiona.

Još jedna stranka se protivi prijemu novih članova i traži moratorijum na proširenje. Levičarski Savez Sare Vagenkneht (BSW) izričito odbija započinjanje pregovora o pristupanju s Ukrajinom, Moldavijom i Gruzijom. Glavni razlog su, smatraju, troškovi koji bi opteretili budžet EU zbog pristupanja pet zemalja Zapadnog Balkana, Kosova, Ukrajine, Gruzije i Moldavije.

Ko menja Žozepa Borelja?

Sve je veća gužva u trci za novog visokog predstavnika EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku, u čiju nadležnost spada i dijalog Beograda i Prištine, a kao favorit za naslednika Žozepa Borelja na toj funkciji pominje se premijerka Estonije Kaja Kalas.

Pored nje, pominju se i belgijski premijer Aleksander De Kroa, bivša premijerka Belgije Sofi Vilmes, šefovi diplomatija Luksemburga i Poljske Ksavijer Betel i Radoslav Sikorski i bivši premijer Irske Majkl Martin.

Među imenima koje se najviše pominje u Briselu za naslednika Žozepa Borelja je estonska premijerka Kaja Kalas, prenose svetski mediji pozivajući se na troje neimenovanih francuskih zvaničnika direktno upoznatih sa pregovorima o budućem šefu evropske diplomatije.
Visoko pozicionirani zvaničnik iz istočne Evrope rekao je da su estonske kolege potvrdile da je Makron odobrio dolazak Kalas na ovu funkciju početkom godine.

Kako izgledaju izbori u EU?

Građani EU biraju predstavnike koji dolaze iz svih zemalja članica, a maksimalan broj predstavnika je 750 računajući i predsednika. Nakon ovih izbora biće izabrano 720 novih predstavnika ove institucije. Svaka zemlja može imati najmanje šest, a najviše 96 kandidata.

Nakon izbora za Evropski parlament novoizabrani poslanici će prvo formirati političke grupacije na osnovu zajedničkih političkih stavova. Svaka politička grupacija u EP mora imati najmanje 23 poslanika iz sedam različitih zemalja EU.

Evropske političke partije koje učestvuju na izborima mogu odlučiti da imaju svoju sopstvenu političku grupaciju u EP ili da formiraju zajedničku grupaciju sa predstavnicima drugih partija. Pre prve plenarne sednice novog EP, političke grupacije će održati sastanke kako bi odlučile o svom sastavu i liderima. Političke grupacije mogu biti formirane i u bilo kojem trenutku tokom trajanja mandata EP.

Posle toga, evropski lideri okupljeni u Evropskom savetu će održati neformalni samit 17. juna, a potom i formalni samit od 27. do 28. juna, na kojem će nastojati da postignu dogovor o najvažnijim funkcijama u EU, uključujući izbor predsednika Evropske komisije i Evropskog saveta, kao i visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost.

Novog predsednika Komisije Evropskom parlamentu mora predložiti Evropski savet, odnosno šefovi država i vlada EU, kvalifikovanom većinom. Prilikom predlaganja, trebalo bi da uzmu u obzir ishod izbora za EP.

Nakon samita Evropskog saveta, od 16. do 19. jula biće održana prva sednica novog saziva Evropskog parlamenta, na kojoj će poslanici imati zadatak da, između ostalog, izaberu predsednika parlamenta. 

Proces u Evropskom parlamentu završiće se plenarnim glasanjem, koje se očekuje na jesen, a tokom kojeg će poslanici morati da odluče da li će odobriti sastav Evropske komisije u celini. Novog predsednika Evropskog saveta, koji će naslediti Šarla Mišela na toj funkciji, biraju njegovi članovi, tačnije šefovi država i vlada EU, kvalifikovanom većinom. On bi trebalo da preuzme funkciju 1. decembra.

(Mondo.rs)