Srbija je generalno ostvarila određeni napredak u zakonodavnim i institucionalnim reformama u zemlji, ocenila je Evropska komisija u svom najnovijem izveštaju u koji je Tanjug imao uvid.
Izveštaj Komisije govori i o kašnjenju u ostvarivanju opipljivih rezulatata u pojedinim oblastima kao što su reforma pravosuda, medijske slobode i borba protiv korupcije.
Evropska komisija je zemljama clanicama EU predstavila tzv "non pejepr", interni dokument koji se odnosi na napredak, ali i izazove Srbije, u oblasti pregovarackih poglavlja 23 i 24 koja se ticu vladavine prava u zemlji.
"Generalno, Srbija je napravila odredeni napredak na svojoj zakonodavnoj i institucionalnoj reformskoj agendi, uklucujuci pitanja nacionalnih manjina, azila i borbe protiv pranja novca", navodi se u zakljucku izvešataja Evropske komisije.
Dodaj se da se Srbija istovremeno suoacava sa dugim zastojima kada je rec o prikazivanju opljivih rezultata u oblastima kao što su reforma pravosuda ukljucujuci razne zlocine, slobodu medija i borbu protiv korupcije.
"Kada je rec o poglavlju 23, proces ustavne reforme u cilju jacanja nezavisnosti i odgovornosti pravosuda još traje", stoji u izvešataju.
Duing biznis lista: Srbija malo posrnula
Navodi se da je Venecijanska komisija ocenila da je Nacrt izmena Ustava iz oktobra 2018. u skladu sa njenim preporukama i mišljenjem datim u junu 2018. Evropska komisija navodi da je prima k znanju namere Srbije i ohrabrabruje je da bude u konsulataciji sa Venecijanskom komisiju po ovom pitanju.
"Komisija ce blisko nadgledati ovaj proces kako bi osigurala da nezavisnost sudstva i automonija tužilaštva budu garantovani po zakonu i u praksi", kaže se u dokumetu Evropske komisije.
Kao konkretne rezulati u oblasti efikasnosti pravoduda u Srbiji Evropska komisija navodi smanjenje broja nerešenih predmeta u sudovima kao i mere sprovedene u cilju pripreme uvodenja sveobuhvatnog sistema zasnovanog na IT upravljanju predmetima.
”Kada je rec o oblasti procesuiranja ratnih zlocina, usvojenja je strategija tužilaštva, a sprovedene su odredene proceduralne mere i jacanje institucija. Istovremeno, Srbija još mora da pokaže evidenciju optužnica zasnovanu na sopstvenim istragama i konacnim presudama”, navodi Evropska komisija.
U delu teksta koji se odnosi na borbu protiv korupcije, dokument Evropske komisije kaže da su u Srbiji u tom pravcu ”organizacioni koraci” napravljeni stupanjem na snagu Zakona o nadležnosti državnih organa iz marta 2018. godine.
Dodaje se da se kasni sa rezvizijom zakonodavstva kada je rec o Agenciji za borbu protiv korupcije i finasiranju politickih aktivnosti.
”Nastavlja se nedostatk efikasne koordinacije i nadgledanja antikorupcione politike Srbije kao i konstruktivnog angažmana zaintersovnaih strana”, stoji u izvešatju Evropske komisije.
Izveštaj: Za Srbiju prelomna godina
Dokument koji je Evropska komisja predstavila zemljama clanicama EU navodi i da je u Srbiji ponovo pokrenuta ”inkluzivna” izrada nacrta nove medijske stratregije, kao i da su usvojeni amandamni koji se odnose na nacionalne manjine, pri cemu su udžbenici štampani na vecini manjinskih jezika.
Pozitivno je ocenjen trend sve veceg upisa romskih ucenika u škole, kao i usvajanje Zakona o zaštiti licnih podataka i besplatnoj pravnoj pomoci. Istovremneo, primeceno je da se kasni sa zakonima o ombudsmanu, polnoj ravnopravnosti, antidiskriminaciji i maloletnim prestupnicima.
”Slucajevi pretnji, zastrašivanja i nasilja nad novinarima i dalje su zabrinajvajuci, a opšte okruženje i dalje nije odgovarajuce i uopšte ne doprinosi ostvarivanju slobode izražavanja i slobode medija”, navodi se u Izveštaju.
Kada je rec o poglavlju 24, stoji da je znacajna zakonska agenda primenjena ukljucujuci zakone o prevenciji pranja novca, finasiranju terorizma, azilu i državnim granicama.
Strukturne reforme upravljanja ljudskim resursima u Ministarstvu unutrašnjih poslova su takode završene, naglašava Evropska komisija.
”Srbija je nastavila svoje napore u oblasti migracija, azila, upravljanja granicama, pravosudne saradnje i pojacala napore u oblasti finasiranja istraga, borbe protiv pranja novca i oduzimanja i konfiskacije imovine. Sve ovo još mora da pokaže bolje rezulate u borbi protiv organizovanog kriminala”, stoji u tekstu dokumeta Evropske komisije.
Komisija poziva Srbiju i da revidira ”realisticno i kvalitetno” svoje akcione akcionim planovima koji bi mogli da je vode na nejnom putu pristupoanja EU kao i da u taj proces sporvede u inkluzivnom i konstruktivnom dijalogu sa svim zaintersovanim stranama i civilnim društvom.
