Bivši i sadašnji čelnici NATO Džejmi Šej i Jens Stoltenberg kažu da "kampanju alijanse i dalje vide kao legitimnu i opravdanu".
Portparol NATO-a tokom bombardovanja tadašnje Savezne Republike Jugoslavije 1999. godine Džejmi Šej smatra da NATO nije imao drugog izbora osim upotrebe sile, pošto je Slobodan Milošević odbio mirovni sporazum iz Rambujea.
Šej je izneo ocenu da je Milošević u Srbiji vodio “brutalnu kampanju” protiv naroda na Kosovu i Metohiiji, čineći, kako je rekao, brojne povrede ljudskih prava.
On tvrdi da je NATO za svoj postupak imao podršku javnosti, parlamenata i široke međunarodne zajednice jer, kako je naveo, niko nije želeo da se ponovi ono što se desilo u Bosni od 1992. do 1995. godine kada je međunarodna zajednica bila veoma spora u preduzimanju odlučujućih koraka.
Šej je ocenio da je moguće postizanje sveobuhvatnog sporazuma između, kako je rekao, “Srbije i Kosova kao dve nezavisne zemlje”.
On je dodao da je neophodan stalni angažman SAD i EU da prinude Prištinu i Beograd da postignu sporazum.
"Dvadeseta godišnjica od završetka rata treba da bude mogućnost da se gleda u budućnost, a ne u prošlost. Jasno je da je iznad svega potreban sporazum Prištine i Beograda koji obavezno treba da obuhvati priznanje Kosova kao nezavisne zemlje", rekao Šej.
Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izjavio je da je glavni motiv "teške odluke" da NATO pokrene operaciju protiv SRJ 1999. godine bio da zaustavi humanitarnu katastrofu na Kosovu i da je istorija pokazala da je bila neophodna i legitimna, jer je zaustavila nasilje, a izbeglice su mogle da se vrate kući.
"Misija NATO, Kfor, pod mandatom UN, pomogla je da se na Kosovu stvori bezbedno i sigurno okruženje za sve, uključujući i srpske zajednice", rekao je Stoltenberg za "Politiku", podsetivši da je do kraja 1998. godine politika Slobodna Miloševića primorala više od 300.000 Kosovara da napusti svoje domove.
On je naveo da zna da NATO još izaziva kontroverze u Srbiji.
"Mnogima su i dalje bolne uspomene na vazdušnu kampanju 1999. godine. Još je teže onima koji su izgubili voljene. Svaki izgubljeni nevini život je tragedija. I duboko žalimo zbog toga", rekao je Stoltenberg i ponovio da ta "kampanja nikada nije bila usmerena protiv srpskog naroda".
"Naprotiv. Cilj je bio da se zaštite civili u širem regionu, tako što će se zaustaviti akcije Miloševićevig režima, koje je međunarodna zajednica bila osudila. Nikada ne smemo zaboraviti prošlost, ali moramo iz nje da učimo i da je ostavimo iza sebe", istakao je Stoltenberg.
Prema njegovim rečima, to je ono što NATO i Srbija rade kroz partnerstvo, koje je korisno i NATO i Srbiji i širem regionu.
Stoltenberg je istakao da se saradnja NATO i Srbije kreće od reforme sektora bezbednosti do pomoći u slučaju nepogoda i odlaganja viška municije, dodavši da praktični primeri saradnje pokazuju da NATO ceni partnerstvo koje je razvio sa Srbijom i da se nada boljoj budućnosti.
"U potpunosti poštujemo politiku neutralnosti Srbije. Kao što pokazuju Austrija, Švedska i Finska, neutralnost i partnerstvo sa NATO međusobno se ne isključuju. Naše partnerstvo je dobro za Srbiju, dobro za zapadni Balkan i dobro za NATO", ukazao je Stoltenberg
