NATO: Poštujemo vojnu neutralnost Srbije, želimo jaču saradnju (VIDEO)

Stav zvaničnih predstavnika vlasti u Srbiji je vojna neutralnost. Srbija, zemlja okružena članicama NATO-a, ne želi da se priključi toj Alijansi, ali tesno sarađuje sa njom. Ovo pitanje je i za većinu političkih aktera u Srbiji, pre svega političke stranke jasno - vojna neutralnost je najbolja.

Tokom onlajn diskusije "Jačanje veza Srbije i NATO", novinar i spoljnopolitički komentator, Boško Jakšić lično smatra da je proklamovana vojna neutralnost "magličasti koncept u ovim vremenima kloji donosi više štete nego koristi".

"Pogledajte samo primer Crne Gore. Ta kampanja (pozitivna o NATO-u) je u Crnoj Gori ozbiljno odrađena i dala je rezultate. Ja takvu vrstu kampanje u Srbiji ne vidim, ne za članstvo, jer znam da NATO veoma poštuje koncept vojne neutralnosti Srbije, ali i NATO snosi značajan deo odgovornosti što u srpskoj javnosti, kada se pomenu četiri slova Alijanse, percecija te organizacije je najčešće negativna. Trebaće mnogo vremena i truda da se to promeni", primetio je Jakšić.

Da NATO zaista poštuje vojnu neutralnost Srbije potvrdio je šef NATO Kancelarije u Beogradu Tomazo Vitale.

"NATO visoko ceni saradnju sa Srbijom i smatra je ključnim akterom u regionu za promovisanje mira i stabilnosti", rekao je Vitale i dodao da alijansa želi da unapredi saradnju sa Srbijom i pomogne joj da izgradi kapacitete Vojske Srbije jer je, kako kaže, u interesu NATO-a da ima jakog i važnog aktera koji se zalaže za mir i stabilnost u regionu.

Naglasio je da NATO želi da unapredi saradnju sa Srbijom kako bi se zajednički što bolje suočili sa novim bezbednosnim izazovima.

''Mi smo susedi koji dele bezbednosne izazove i kada radimo zajedno na tim izazovima, mislim da smo svi bezbedniji. To je ideja kojom ću se voditi dok budem šef Kancelarije u Beogradu'', rekao je Vitale tokom onlajn diskusije "Jačanje veza Srbije i NATO" u organizaciji Atlantskog Saveta Srbije.

Podsetio je da je saradnja NATO-a i Srbije počela 2006. godine kada se Srbija priključila Programu partnerstva za mir i Savetu evroatlantskog partnerstva, a iste godine je osnovana Kancelarija NATO-a u Beogradu.

''Kancelarija je osnovana kako bismo olakšali isproveli taj proces i po mogućstvu ga dalje ojačali'', rekao je Vitale koji je od januara na čelu Kancelarije NATO-a u Beogradu.

Njegov dolazak u Beograd poklopio se sa donošenjem Indivudualnog akcinog plana partnerstva koji je Vlada Srbije usvojila krajem prošle godine. Vitale je ocenio da taj plan pruža odlične i važne smernice kako da se unapredi saradnja i bolje ispune potrebe i NATO i Srbije.

''Plan obuhvata mnogo aktivnosti koje su sacinjene tako da odgovaraju potrebama Srbije i zasnovane na jasnoj politici vojne neutralnosti Srbije koju mi poštujemo i smatramo veoma značajnom. Srpska javnost je imala priliku da vide kakav odnos imaju generalni sekretar Jens Stoltenberg i predsednik Srbije Aleksandar Vučić kada je u pitanju unapređenje politučkog angažovanja'', rekao je Vitale.

Savetnik za odnose sa NATO u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije, Saša Kostić, ukazao je na opterećenost odnosa Srbije i NATO.

Na odvojenom događaju, na obeležavanju 21. godišnjice završetka NATO agresije na SR Jugoslaviju, ministar odbrane Aleksandar Vulin je poručio da su pre 21 godinu završena neprijateljstva i NATO agresija je prestala, ali, nažalost, ne onako kako bi morala - kaznom za one koji su izvršili agresiju na suverenu i slobodnu zemlju.

"Nije završena tako što je prostor Kosova i Metohije očišćen od terorista, ubica i agresora, završeno je onako kako je sila odlučila da bude završeno", rekao je Vulin.

Vojska Jugoslavije i svi građani SRJ, kako je istakao, u to vreme dali su svoj herojski maksimum.

"Borili smo se, nismo bili poraženi, NATO agresor nije uspeo na kopneni način da uđe na naš prostor. Ogromna premoć 19 najrazvijenijih zemalja sveta odnela je prevagu i mi smo morali da se povučemo sa prostora Kosova i Metohije", istakao je Vulin.