Kako piše podgorička Pobjeda otkupljuje se nakit, bez obzira na njegovu očuvanost, novčići, kao i svi drugi predmeti napravljeni od ovog plemenitog metala.

Iako se zlato oduvek otkupljivalo u zlatarskim radnjama, povećana prisutnost drugih subjekata koji građanima nude otkup zainteresovala je veliki deo javnosti, naročito zbog činjenice da je cena koju nude veća u odnosu na uslove pod kojima se ovaj metal može unovčiti u zlatarama.

Građani koji su prodavali zlato navode i da je najčešće u pitanju bio nakit koji više ne nose ili je oštećen, kao i stari zlatni novčići kojima ne vide upotrebnu vrednost.

Za prodaju starih zlatnika u antikvarnicama ili zlatarama odlučio bi se podjednak broj građana, pravdajući izbor time da kolekcionari mogu da ponude veću sumu zbog poznavanja njihove istorijske vrijednosti, dok druga polovina veruje da je zlatarska vaga, ipak, pouzdaniji način procene.

Ovakvi trendovi karakteristični su za društva koja prolaze kroz period ekonomske krize ili u kojima je stanovništvo generalno pretrpjelo određeni pad standarda, pa stoga jedan deo javnosti sa posebnim oprezom posmatra mogućnosti otkupa.

Otkupna cena četrnaestokaratnog zlata u podgoričkim zlatarama je između dvadeset i dvadeset jednog evra za gram, dok se zlato veće finoće i drago kamenje ne otkupljuju.

Otkupljeno zlato se uglavnom topi i od njega se u istoj zlatari pravi novi nakit.

Zlatari navode da se do sada nisu susreli sa nekim ko bi ponudio veću količinu zlata na prodaju, a otkupljivače koji ovu delatnost vrše putem oglasa smatraju nelojalnom konkurencijom, prvenstveno zbog viših cena, piše Pobjeda

(MONDO)