Još se ne zna koja će od državnih agencija, fondova i sličnih institucija biti ukinuta ali se zna da ljudi koji su u njima radili neće biti otpušteni, najavljeno iz Ministarstva finansija.
Savetnik za poreski sistem u Ministarstvu finansija Milica Bisić izjavila je da ideja nije da se sa ukidanjem agencija istovremno ukinu i radna mesta, jer će određeni deo njihovih poslova morati i dalje da se obavlja.
Prema njenim rečima, glavne uštede biće ostvarene tako što će zaposlenima u tim agencijama plate biti smanjene kada budu raspoređeni u druge državne institucije.
Bisić je objasnila da su agencije do sada uglavnom mogle da samostalno definišu visinu zarada svojih zaposlenih, tako da su njihove plate bile za 20 do 30 odsto veće u odnosu na zarade zaposlenih na sličnim radnim mestima u drugim državnim institucijama.
Državni sekretar u ministarstvu finansija i privrede Vlajko Senić podsetio je da je vlada utvrdila Predlog zakona o utvrđivanju maksimalne zarade u realnom sektoru koja ne može biti veća od 162.740 dinara bez poreza i doprinosa i minulog rada.
Senić je naveo da cilj te odluke nije samo da se smanje najviše plate u državnim isntitucijama već da se kompletan sistem zarada međudržavnim institucijama uredi i izjednači.
On je naveo da se taj zakon odnosi na javne agencije i organizacije na koje se primenjuje Zakon o javnim agencijama, zatim javna preduzeća čiji je osnivač republika, pokraina ili lokalne samouprave, kao i pravna lica u kojima država ima više od 50 odsto kapitala.
Prema negovim rečima, zakon se ne odnosi na zaposlene u NBS, Agenciji za kontrolu letenja, Agenciji za borbu protiv korupcije, Državnu revizorskoj instituciji i Fiskalnom savetu.
Senić je naveo da će efekat ušteda od ograničavanja maksimalnih zarada biti utvrđen tek po primeni tog zakona i da će razlika između planiranih zarada i zarada koje će biti isplaćivane po tom novom zakonu ići u budžet.
(Tanjug, ilustracija: Guliver/Getty Images)
Prema njenim rečima, glavne uštede biće ostvarene tako što će zaposlenima u tim agencijama plate biti smanjene kada budu raspoređeni u druge državne institucije.
Bisić je objasnila da su agencije do sada uglavnom mogle da samostalno definišu visinu zarada svojih zaposlenih, tako da su njihove plate bile za 20 do 30 odsto veće u odnosu na zarade zaposlenih na sličnim radnim mestima u drugim državnim institucijama.
Državni sekretar u ministarstvu finansija i privrede Vlajko Senić podsetio je da je vlada utvrdila Predlog zakona o utvrđivanju maksimalne zarade u realnom sektoru koja ne može biti veća od 162.740 dinara bez poreza i doprinosa i minulog rada.
Senić je naveo da cilj te odluke nije samo da se smanje najviše plate u državnim isntitucijama već da se kompletan sistem zarada međudržavnim institucijama uredi i izjednači.
On je naveo da se taj zakon odnosi na javne agencije i organizacije na koje se primenjuje Zakon o javnim agencijama, zatim javna preduzeća čiji je osnivač republika, pokraina ili lokalne samouprave, kao i pravna lica u kojima država ima više od 50 odsto kapitala.
Prema negovim rečima, zakon se ne odnosi na zaposlene u NBS, Agenciji za kontrolu letenja, Agenciji za borbu protiv korupcije, Državnu revizorskoj instituciji i Fiskalnom savetu.
Senić je naveo da će efekat ušteda od ograničavanja maksimalnih zarada biti utvrđen tek po primeni tog zakona i da će razlika između planiranih zarada i zarada koje će biti isplaćivane po tom novom zakonu ići u budžet.
(Tanjug, ilustracija: Guliver/Getty Images)
