"Danas je situacija bitno drugačija i, iako ne mogu sa sigurnošću da kažem da je baš u potpunosti celokupan sistem bezbednosti stavljen pod punu kontrolu nadležnih institucija, tvrdim da je stepen zloupotreba bitno smanjen i da se napori u tom pravcu rade temeljno i kontinuirano", rekla je Joksimović za "Danas".

Joksimović kaže da ona ima veći strah da privatnost građana danas narušavaju neki drugi činioci, a ne službe bezbednosti, posebno kada je u pitanju rad Bezbednosno-informativne agencije, Vojnobezbednosne agencije i Vojnoobaveštajne agencije, nad kojima Odbor ima kontrolu.

Povodom predloga da bi prisluškivanje građana uz odluku suda trebalo vršiti iz samo jednog centra ona kaže da je reč o kompleksnom državnom pitanju koje zahteva ozbiljnu analizu i jasan stav državnih činilaca koji su nadležni za nacionalnu bezbednost i borbu protiv organizovanog kriminala.

"Pretpostavljam da će ovo biti i jedna od tema koja će se otvoriti i tokom procesa pregovaranja sa EU. Ne kao standard, već kao jedno od važnih pitanja u domenu reformi sektora bezbednosti", dodala je Joksimović.

Ona smatra da bi objedinjavanje kapaciteta za praćenje telekomunikacija iz jednog centra moglo da bude dobro rešenje, ali pod uslovom da se definišu jasne procedure i da se obezbede određeni tehnički kapaciteti. "Ovakvim rešenjem bi na jednom mestu bilo objedinjeno i regulisano praćenje telekomunikacija po nalogu suda. Ali, opet ostaje otvoreno pitanje praćenja telekomunikacija bez naloga suda, a to je pitanje koje zahteva brže delovanje svih državnih i nezavisnih državnih organa", napomenula je Joksimović.

Ona je objasnila da u oblasti telekomunikacija postoji dosta neuređenih pitanja koja zahtevaju bržu i efikasniju primenu Zakona o elektronskim komunikacijama i da tu prvenstveno misli na obaveze koje treba da sprovedu telekomunikacioni operatori, a koje nisu do sada u punoj meri i kod svih operatera sprovedene.

Povodom odluke Ustavnog suda Srbije koji je nedavno ocenio neustavnim tri člana Zakona o BIA, koji se odnose na prisluškivanje i nepovredivost tajnosti pisama Joksimović kaže da  postoji potreba osavremenjivanja i dopunjavanja Zakona o BIA, ali da bi donošenje potpuno novog zakona iziskivalo dosta vremena.

"U svakom slučaju, neophodno je u što kraćem roku doneti novi zakon ili pristupiti izmenama i dopunama postojećeg, kako Agencija ne bi bila dovedena u situaciju da ne može u punom kapacitetu da obavlja svoje zadatke na zaštiti nacionalne bezbednosti", ukazala je Joksimović naglasivši da Odbor za kontrolu službi bezbednosti jedini odbor koji ima pravo zakonodavne inicijative i da će to pravo i koristiti u pravcu traženja najboljih modela reforme u ovoj oblasti.

Ona je podsetiću da je tokom prošle godine, po prvi put u istoriji, jedan skupštinski odbor, odnosno Odbor za kontrolu službi bezbednosti, sproveo dve nadzorne posete BIA i VBA.

"Tokom ovih nadzornih poseta mi smo vršili nadzor nad primenom posebnih postupaka i mera za tajno prikupljanje podataka, u nekoliko predmeta odabranih metodom slučajnog uzorka, i nismo utvrdili veće nepravilnosti, odnosno nismo utvrdili nezakonitu primenu posebnih postupaka i mera za tajno prikupljanje podataka ili popularno rečeno --prisluškivanje", istakla je ona.

Joksimović je dodala da tome u prilog govore činjenice utvrđene tokom nadzornih poseta službama bezbednosti, kao i redovni i posebni izveštaji koje službe dostavljaju Odboru, ali da svoj stav ograničava u odnosu na službe MUP-a, s obzirom da Odbor nije nadležan za kontrolu njihovog rada.

(Kraj) /dž