Srbija je vojno neutralna zemlja, stav je srpskih vlasti i čini se, vrlo postojan, a u poslednje vreme se čuju "glasovi" da je i članstvo Srbije u NATO alijansi, moguće, jedan od uslova za pristupanje Evropskoj uniji. To, međutim, niko nikada nije zvanično rekao, a ni NATO zvaničnici nemaju takav stav.
U intervjuu za portal EuropeanWesternBalkans, Šef Kancelarije NATO-a u Beogradu, brigadni general Čezare Marineli istakao je da ta Alijansa "poštuje politiku vojne neutralnosti Srbije", kao i da odnose Srbije i NATO vidi kao izuzetne i partnerske.
Rekao je, takođe, i da NATO nema ništa protiv toga što Srbija deo naoružanja kupuje od Rusije.
"Imamo jako partnerstvo i nastavljamo da radimo zajedno u oblastima u kojima i Srbija i NATO vide vrednost. Drago mi je da možemo da sarađujemo i razmenjujemo iskustva kroz program Partnerstvo za mir, u kojem je Srbija jedna od aktivnijih zemalja, usredsređena na mogućnosti za obuku i izgradnju kapaciteta. Želimo da sa Srbijom izgradimo jedinstven odnos u kojem je ona slobodna da izabere sopstvene prioritete za saradnju sa NATO-om. Trenutno, u skladu sa svojim potrebama i ambicijama, kao i spoljnom politikom, Srbija ima izbor od preko 1.600 različitih aktivnosti koje može raditi sa NATO-om. Srbija i NATO su vremenom razvili jako i praktično partnerstvo. Ovo partnerstvo se zasniva na razumevanju da smo mi susedi, a saradnja sa susedima na pitanjima bezbednosti čini sve naše građane sigurnijim", izjavio je Marineli.
Pomenuo je primer od pre nekoliko nedelja, kada su eksperti iz NATO-a bili oduševljeni znanjem i sposobnostima koje je pokazala inženjerska četa opšte namene Vojske Srbije u Bujanovcu i da su pokazali da su potpuno spremni da učestvuju u međunarodnim mirovnim misijama u skladu sa standardima NATO.
"Ovo je još jedan jasan pokazatelj da Vojska Srbije nastavlja da u saradnji sa nama unapređuje svoje programe obuke", rekao je Marineli.
On ističe da NATO ne vidi nikakve prepreke za obostrano korisnu saradnju.
"Mi konstantno ističemo da NATO u potpunosti poštuje politiku vojne neutralnosti Srbije. Srbija ima suvereno pravo da bira sopstvene bezbednosne aranžmane za potrebe svojih građana. Dobri odnosi sa NATO-om i dobri odnosi sa Rusijom ili bilo kojom drugom zemljom ili multinacionalnom organizacijom nisu u međusobnom konfliktu. Naša partnerstva se oblikuju prema potrebama svake zemlje. Svojim partnerima ne namećemo ništa a, kao što znate, NATO blisko sarađuje sa mnogim vojno neutralnim zemljama, kao što su Finska, Austrija i Švedska, između ostalih", poruka je šefa kancelarije NATO u Beogradu.
Što se tiče naoružanja i nabavke oružja od Rusije, Marineli kaže da je stav NATO uvek bio jasan - izbor sistema naoružanja je suvereno pravo svake zemlje, što uključuje Srbiju.
"Želim još jednom da naglasim da u potpunosti poštujemo suvereno pravo Srbije i svake druge zemlje da bira svoje političke i bezbednosne aranžmane. Mi cenimo sadašnji nivo našeg partnerstva, koji je koristan za obe strane, i pozdravljamo prilike za njegovo dalje jačanje. Možda znate da Srbija ima koristi od brojnih programa koji se nude kroz naše partnerstvo - od naučne saradnje, preko obuke Vojske Srbije za operacije pod okriljem UN, reformi nacionalnih odbrambenih i bezbednosnih struktura, do podizanja spremnosti za upravljanje vanrednim situacijama".
Nedavno je ruski ambasador u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko na predavanju u Beogradu negativno govorio o uticaju NATO na Zapadnom Balkanu (naravnom iz ruske vizure) i ocenio da je širenje Alijanse pretnja kako za Rusiju, tako i za Balkan. Harčenko je, takođe, istakao da do sada nije čuo argumentovano objašenje o tome zašto je članstvo u NATO važno i dobro za ekonomsku saradnju, kada to zavisi isključivo od ekonomskih stvari i investicija.
Šef Kancelarije NATO u Beogradu Čezare Marinelo kaže i da je za sve zemlje i građane Zapadnog Balkana korisno da budu deo evroatlantskih integracija, ali poštuje stav svake zemlje - bilo da želi da bude vojno neutralna, poput Srbije ili da pristupi Alijansi, poput Severne Makedonije.
Neizbežna tema sa bilo kojim zvaničnikom NATO-a je i bombardovanje Srbije i Crne Gore 1999. godine.
Svesni smo da je NATO i dalje kontroverzna tema u Srbiji. Sećanja na vazdušnu kampanju 1999. su i dalje bolna tačka mnogima, naročito onima koji su izgubili voljene osobe. Kampanja nikad nije bila usmerena protiv srpskog naroda. Njen cilj je bio da se zaštite civili u širem regionu. Svaki izgubljen nedužni život je tragedija, zbog čega mi duboko žalimo. Generalni sekretar NATO-a je izjavio saučešće porodicama i svima koji su izgubili voljene osobe na obe strane. Nikad ne smemo da zaboravimo prošlost, ali možemo da gledamo unapred. To je ono što NATO i Srbija rade kroz ovo partnerstvo, gledamo ka boljoj budućnosti", rekao je Marineli.