Faberžeova jaja su simbol luksuza. Ukrašena dragim kamenjem i zlatom, predmet su divljenja ljudi širom sveta, a predmet žudnje milionerima. Evo priče o tome kako je i zbog čega nastalo prvo Faberžeovo jaje.
Karl Faberže je bio draguljar na dvoru ruskog cara Aleksandra III Aleksandroviča, iz dinastije Romanov. U 19. veku, preciznije 1885. godine, dobio je poseban zadatak od cara - da napravi poseban poklon za njegovu suprugu Mariju Fjodorovnu.
Prema pojedinim zapisima, ruski car je znao da je njegova žena u detinjstvu obožavala jaje koje se otvaralo poput babuški, a koje je imala njena tetka - princeza Vilhelmina od Danske. Zato je car od svog draguljara tražio da napravi poseban dar za Mariju Fjodorovnu, a da pritom bude raskošan.
Faberže, kome je pravo ime bilo Karl Gustavovič Faberže (imao je nemačko-dansko poreklo), odgovorio je izazovu - napravio je jaje sa opnom od belog porecelana. Unutra je bilo smešteno zlatno žumace, a u njemu zlatna kokoška - po kojoj je ovo prvo jaje i dobilo ime - KOKOŠKA. Ali, kreativni draguljar je smislio još nešto - i kokoška se otvarala, a u njoj se krila minijaturna dijamantska kruna sa rubinom (poslednja dva elementa su izgubljena).
Caru, i što je važnije carici, veoma se dopalo to što je Faberže uradio, pa je ovo preraslo u tradiciju, tako da je draguljar svake godine, za Uskrs, pravio po jedno raskošno jaje svojoj carici. U ime cara, razume se.
Inače, to prvo jaje je dotliko oduševilo cara i caricu da su Faberžeu omogućili pristup u riznicu Ermitaža u Sankt Petersburgu, danas jednog od najvrednijih i najraskošnijih muzeja na svetu (doduše, i u ono vreme), tako da je mogao da skuplja inspiraciju za buduća remek-dela.
Kada je Aleksandar III preminuo 1894. godine, tradiciju je nastavio njegov sin - Nikolaj II, poslednji ruski car. On je od Faberžea poručivao po dva jajeta - jedno za majku, drugo za suprugu Aleksandru. Izgled svakog jajeta bio je iznenađenje i za naručioca, odnosno cara. Ni on nije znao kako će izgledati, ali je zadatak draguljara bio da svako mora da bude posebno, odnosno unikatno i da ima nešto u sebi.
Faberže je bio toliko kreativan da je u jaja stavljao portrete u slonovači, male mehaničke vozove(!) ili perfektne minijature dvoraca Romanovih iz cele Rusije!
Tako je bilo sve do 1917. godine...
Nakon što se u svetu pročulo za jaja, a Faberže stekao veliku slavu, osnovao je radionicu za pravljenje dragocenih uskršnjih jaja. Pored jaja za carsku porodicu, kojih je izradio oko 50, Faberže je još dvanaest napravio za sibirskog vlasnika rudnika zlata Aleksandra Kelha i još nekoliko za druge bogate porodice, poput Rotšilda.
Ukupno je napravljeno 56 carskih, kao i 12 uskršnjih jaja za vlasnika rudnika zlata Aleksandra Kelha. Jedno od najvrednijih jaja bilo je ono koje je Nikolaj poklonio carici Aleksandri za Uskrs 1897. godine, u kojem se nalazi replika kočije kojom je carica došla u Moskvu.
Kao osnova za izradu jaja korišćen je prirodni kamen: jaspis, rodonit, ahat, kvarc, lapis lazuli i nefrit. Korišćena je tehnika delimično providnog emajla, nekad i u po nekoliko slojeva, od kojih je svaki morao posebno da se peče. Carica Marija Fjodorovna je naročito volela emajl u boji ostrige čije su se nijanse menjale u zavisnosti od svetla pod kojim se jaje gleda.
Mada su u vreme njihove izrade, juveliri koristili svega nekoliko boja, Faberže je eksperimentisanjem uspeo da postigne čak 140 različitih nijansi. Ukrasi su pravljeni od zlata i srebra, zatim bakra, nikla i paladijuma, a na kraju je dolazilo drago kamenje: dijamanti, safiri, rubini i smaragdi.
Izgled carskih uskršnjih jaja bio je inspirisan umetničkim delima "Ermitaža", a neka od njih su pravi mali istorijski vodiči. Tako pojedina prikazuju krunisanje cara, završetak transsibirske železnice, godišnjicu braka...
Padom dinastije Romanov i posle Oktobarske revolucije, većinu tih jaja je boljševička vlast prodala inostranim kupcima, dok su jedan broj, bežeći iz zemlje, izneli članovi carske porodice.
Prema predanju, boljševici su Karla Faberžea isterali iz radionice, dozvolivši mu tek da obuče kaput. Cela porodica Faberže je pobegla iz Rusije, a Karl Faberže je preminuo 1918. godine.
Poslednje jaje koje je izašlo uz radionice čuvenog juvelira-umetnika bilo je takozvano "ratno jaje" napravljeno od čelika, jer dragog kamenja i plemenitih metala više nije bilo.
Što se tiče carskih Faberžeovih jaja, sada su "rasuta" po celom svetu u raznoraznim privatnim kolekcijama bogataša i kraljevskih porodica (britanska kraljica Elizabeta u svojoj kolekciji poseduje tri). Pojedinim jajima se gubi svaki trag, mada se s vremena na vreme, pronađe neko iz tih vremena, a poslednji takav slučaj zabeležen je 2014. godine.
Takozvano "Treće carsko jaje" (na slici), koje je Aleksandar III poklonio svojoj supruzi, nađeno je na "buvljoj pijaci" u Americi i prodavalo se za 14.000 dolara. A prava vrednost je procenjena na čak 33 miliona dolara!
Faberžeova jaja se i danas proizvode. U Njujorku se nalazi "Faberge Co" firma-naslednica slavne juvelirnice iz Sankt Petersburga, a glavni majstor Viktor Majer se drži tradicije kada je dizajn u pitanju.
Pre desetak godina na aukciji u Londonu, jaje koje je Faberže napravio za porodicu Rotšild, prodato je za devet miliona funti (18,5 miliona dolara)!
Vekselbergova kolekcija, koja važi za jednu od najvrednijih na svetu, procenjuje se na 90 miliona dolara, čini je devet jaja, a među njima i "Kokoška". Dakle, prvo jaje koje je napravio Faberže.
Kolekciju jaja možete da pogledate i na sajtu Faberge.com.
