Grupna molitva - SPAS od korona virusa ili RIZIK od zaraze? | Mondo Portal

  • Izdanje: Potvrdi
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Svet

Grupna molitva - SPAS od korona virusa ili RIZIK od zaraze?

Izvor mondo.rs Izvor Beta
Izvor mondo.rs Izvor Beta

Većina vođa velikih religija širom sveta podržala je napore država u borbi protiv pandemije korona virusa ograničavanjem skupova, ali deo vernika i u verskim i u sekularnim institucijama - nije.

Izvor: Guliver/GettyImagesPlus/FS-Stock

Predsednik Tanzanije je tako tvrdio da korona virus "ne može sedeti u Hristovom telu", a izraelski ministar zdravlja odbacio uvođenje "policijskog časa" rekavši da će "Mesija doći i spasti nas".

Neki su insistirali da prisustvovanje grupnom bogosluženju treba nastaviti zbog olakšanja koje pruža. Drugi su sugerisali da je vera autoritet iznad nauke, da i sama vera može preokrenuti - infekciju.

Možda će vas zanimati

Borba za prilagođavanje religioznog ponašanja pandemiji koja ne pravi razliku između veroispovesti ili državnih i drugih granica, bila je naročito hitna u najranijim nedeljama, pre no što su se mnoge zemlje potpuno zatvorile. Kako sve više zvaničnika utvrđuje da su verski skupovi žarišta virusa, glasniji su i pozivi pobožnima da najpre zaštite svoje fizičko blagostanje.

Većina religija naglašava brigu o najugroženijima u zajednici, o spasavanju tuđih života, rekao je Gregori Džons, dekan Fakulteta religije američkog Univerziteta Djuk.

Ali za neke vernike - posebno tamo gde su crkve, sinagoge i džamije važni društveni centri, izgleda da je taj fokus u sukobu sa samim tkivom njihovog života.

U većinski hrišćanskoj Tanzaniji, predsednik Džon Magufuli rekao je na crkvenom saboru prošlog meseca da se "ne boji što je došao" u masu vernika, jer "vera može savladati virus".

Izraelski ministar zdravlja Jakov Licman insistirao je da se sinagoge i druge verske ustanove izuzmu od ograničenja javnog okupljanja, ali je i njega virus oborio ovog meseca, očigledno jer nije poštovao druge mere predostrožnosti koje je javno propovedao.

Licmana danas široko smatraju simbolom labavih stavova koji su doveli do nesrazmerno velikog broja obolelh u ultra-ortodoksnoj jevrejskoj zajednici kojoj on pripada, a ona čini nešto više od 10 odsto stanovništva Izraela. Iako je ministar prošlog meseca odbacio mogućnost "policijskog časa" za Pashu, Izrael je kraju proglasio baš to. ;

U Indiji, muslimanski misionarski pokret "Tablig Džamat" dospeo je pod kritiku zbog objavljivanja audio-snimka za koji se navodi da je delo njegovog šefa Molane Saada, kojim poziva vernike da se okupljaju u džamijama.

"Kažu da će se zaraza proširiti ako se okupite u džamiji, ali to je laž", rekao je Saad sledbenicima. "Ako umrete od dolaska u džamiju, onda je to najbolje mesto za umiranje".

Portparol pokreta Džamata, Madžib ur Rehman, rekao je da je snimak "izvučen iz konteksta" i da je njegov šef "tokom iste propovedi, tražio od sledbenika da se pridržavaju državnih smernica za borbu protiv širenja virusa" što su činili mnogi muslimanski sveštenici i verske vlasti širom sveta.

Vlada Pakistana, optužena da presporo ograničava okupljanje, odbila je da naredi zatvaranje džamija. Umesto toga, ograničila je skupove na do pet ljudi. Ipak, neki radikalni vernici su odbacili ostajanje kod kuće čak i pošto je to preporučio Savet za islamsku ideologiju.

Maulana Abdul Aziz, sveštenik u Crvenoj džamiji u Islamabadu, pozvao je vernike da odbace ograničenja, tvrdeći da je greh držati džamije praznim.

U Indiji su vlasti rekle da su povezale stotine infekcija sa aktivnostima "Tablig Džamata" i optužile rukovodstvo tog pokreta za nemar. Ta vest je rasplamsala međuversku napetost i izazvala mržnju prema muslimanskoj manjini.

Portparol tog pokreta Rehman je priznao da je "Džamat bio neoprezan, ali i Vlada je kriva: Prvo nisu uspeli da zaustave oboljevanje, a sada pandemiju pretvaraju u društveno pitanje".

Većina verskih službi u SAD je obustavljena ili je na internetu jer savezna vlada odvraća od skupova da bi pomogla obuzdavanje virusa. Ali, nekolicina verskih vođa i kongregacija u Americi, gde je verska sloboda već političko minsko polje, pobunili su se protiv tih ograničenja i tvrde da im se krše prava.

Drugi su preduzeli manje agresivne korake da potvrde snagu zajedničkog bogosluženja, ukazujući da sposobnost verovanja leči duhovni bol zbog pandemije.

Penzionisana katolička teološkinja, specijalizovana za moral, Dženet Smit, među onima je u svojoj veroispovesti koji pozivaju biskupe da podrže izmenu provedure davanja svetih sakramenata, tako što će se oni vernicima davati lično, pojedinačno i na način koji uvažava sanitarne naredbe.

Smit je predlagala da se vernici sa sveštenicima sastaju napolju ili da sakramente primaju iz automobila, jer, kako je rekla "mi verujemo da je Bog i tamo".

Suzan Hešel, profesorka Jevrejskih studija na Koledžu Dartmut, istakla je da neki veruju da "mi nekako upravljamo Bogom, te ako se u velikom broju molimo u crkvi ili džamiji ili sinagogi, time će se epidemija okončati". ​​

Tražeći utehu u duhovnosti ili se oslanjajući na verske rituale radi "olakšanja u duši" i zaštite, neki vernici širom sveta i dalje negiraju rizik od korona virusa dok se mole.

Prošlog meseca u Iraku su neki kršili "policijski čas" na godišnjicu smrti poštovanog šiitskog imama Muse al-Kadime. Jedan od posetilaca hrama tog imama sa zlatnim kupolama, Ajub al-Musavi, rekao je da je tokom godina bilo i većih opasnosti u Iraku.

"Uvek je toga bilo - od granata do bombi, ali Bog nas je štitio", rekao je al-Musavi. "Ovog puta nas šititi od pandemije korona virusa".

Rekao je da on ipak preduzima mere predostrožnosti - nosi maske kada je u gužvi i dezinfikuje ruke.

Požalio se, međutim, da je ove godine bilo manje hodočasnika, a mnogi su godišnjicu smrti imama obeležili s krovova svojih kuća, rekao je on.

Al-Musavi je pristalica iračkog muslimanskog šiitskog sveštenika Muktada al-Sadra koji je apelovao na posetioce jednog šiitskog svetilišta da se "ne zadržavaju i da poštuju red i medicinska i zdravstvena pravila kako ne bi bili izvor zaraze za druge".

Neki Iračani, takođe šiiti, kritikovali su al-Sadra zbog toga, priznajući da on ipak nije obeshrabrio vernike da posećuju sveta mesta.

S druge strane, Al-Sadr je odbacio tvrdnje da je napore u borbi protiv pandemije potcenio time što je širenje korona virusa objasnio - legalizacijom istopolnih brakova. Njegov "tvit" o tome je pročitao milion njegovih sledbenika.

Pročitajte i ovo

Inicijalizacija u toku...

Komentari 0

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

PRIČE IZ SRPSKIH ZATVORA

MONDO & EU