"To bi obezbedilo ruskom lideru trofej vredan najmanje koliko i vojna pobeda u Donbasu."
Od 1965. godine, kada su Francuzi prvi put počeli da biraju šefa direktnim izborom, nijedan aktuelni predsednik nije ponovo izabran, a da je zadržao većinu u parlamentu. Fransoa Miteran i Žak Širak osvojili su po dva mandata, ali im je opoziciona vlada podrezala krila. Pre dve nedelje, Emanuel Makron je imao velike nade da će on biti prvi koji će savladati ovaj izazov, uz nevoljnu pomoć neverovatnog saveznika: Vladimira Putina.
Ovo za "Financial Times" piše Silvi Kaufman inače kolumnista francuskog list "Le Mond".
Ona navodi da su pretnja invazije na Ukrajinu, a zatim i sam rat, gurnuli francuskog predsednika u mahniti napor globalne diplomatije.
"Dok se ostalih 11 kandidata na predsedničkim izborima u dva kruga borilo da skrenu pažnju birača sa tragičnih vesti u istočnoj Evropi, Makron, koji je uvek bio državnik, provodio je vreme sa svojim G7 i NATO partnerima. Mediji su uredno obavešteni o njegovim razgovorima sa Moskvom i Kijevom. Za njega nije bilo potrebe za kampanjom. Jedina kampanja koja je izgledala bitna biračima bila je Putinova. Efekat “okupljanja zastave“ učinio je čuda, a Makronova popularnost je porasla. To je bilo pre dve nedelje. Kako su cene benzina i hrane stalno rasle, birači su počeli da shvataju da Putinov rat u Ukrajini nije bio samo humanitarna i geopolitička katastrofa, već i ona koja će uticati na njihov svakodnevni život u Francuskoj. Jedan kandidat je to razumeo bolje od svih ostalih: političarka krajnje desnice Marin Le Pen", piše ona a prenosi FT.
Rat je prema njenim rečima dao Le Pen magično oružje: pitanje troškova života.
"Ona je spretno preusmerila svoju kampanju, promovišući se kao zaštitnica onih koji su najviše pogođeni rastom cena. Sankcije Rusiji, tvrdi ona, ne bi trebalo da naškode francuskom narodu. Ona je obećala da će ukinuti porez na dodatu vrednost na korpu osnovnih dobara i izbrisati poskupljenja benzina. Ubrzo su troškovi života postali glavna briga birača. U anketama njene brojke su počele da rastu. Makron je u tim istim brojkama pao. Ovo je treća predsednička kampanja Le Penove i ona je sa 53 godine naučila lekciju. Godine 2017. izgubila je od Makrona sa 66/34 razlike, kao izrazita antiimigraciona grupa, evroskeptična pristalica aneksije Krima od strane Rusije. Pet godina kasnije ublažila je svoj imidž, izbegava da viče, voli mačiće i evro, hvali se 'najjačim demokratskim uverenjima' i ne pominje toliko imigrante. S obzirom na okolnosti, teško joj je da uopšte ne pominje Putina, ali je uspešno uspela da stavi dimnu zavesu nad svoje prošle simpatije prema ruskom lideru, koga je posetila u Kremlju 2017. godine", navodi Kaufman.
Njena stranka, kako kaže, i dalje otplaćuje zajam koji je dala banka u Moskvi za finansiranje njene kampanje 2017, a ruska invazija na Ukrajinu mogla bi se pokazati velikom sramotom za nju.
"Ali njen rival na krajnjoj desnici, Erik Zemor, još jedan Putinofil, rešio je to pitanje mnogo manje pametno; stao je uz Putina, pogrešno procenio raspoloženje javnosti i izjavio da izbeglice iz Ukrajine nisu dobrodošle. Kao takav, poslužio je kao neočekivani gromobran za Le Pen. Dok je on padao u anketama, ona je porasla. Makron je shvatio da je jedina stvarna energija u ovoj nejakoj kampanji sada na strani Le Penove i da se sa zakašnjenjem bacio u bitku. Njegov tim je očajnički čekao tu smenu, ali je već kasno u igri. Izgubio je zamah. U petak, dva dana pre prvog kruga ove nedelje, jaz između Makrona i Le Penove se smanjio na granicu greške (26,5 odsto na 23 odsto). Kako su zločini u Buči vratili rat u Ukrajini u središte nacionalnog razgovora, Putinov faktor u francuskoj kampanji je dobio još jedan zaokret. Osim iznenađujućeg porasta za levičarskog kandidata Žan-Lika Melanšona, koji je sada na trećoj poziciji u anketama, Le Pen će se ponovo suočiti sa Makronom u drugom krugu. Problem u celoj priči tokom te dve nedelje biće ruski lider", piše Kaufman za FT.
Francuski predsednik je, ističe ona, već počeo da cilja na divljenje prema čoveku u Kremlju koje gali Mari Le Pen.
"Njegova kampanja promoviše video snimak njenog izbornog postera koji, kada je pocepan, otkriva Putinovo lice ispod. U međuvremenu, Le Pen je zauzeta pokušajima da opravda svoj program, koji se zalaže za “bezbednosni savez” sa Rusijom i okončanje zajedničkih odbrambenih projekata sa Nemačkom. 'To je bilo pre rata', odgovorila je u televizijskom intervjuu ove nedelje na pitanje o saradnji sa Rusijom. Ali sasvim sigurno, 'za nekoliko godina', rekla je ona, Rusija će morati da bude ponovo povezana sa Evropom kako bi sprečila da padne u naručje Kine - 'baš kako je gospodin Makron želeo'. Sve je ovo muzika za uši Kremlja. 2017. godine, nakon mešanja u američku predsedničku kampanju koja je Donalda Trampa dovela u Belu kuću, Rusija je ciljala na francuske predsedničke izbore. Hakovani su nalozi e-pošte Makronove kampanje i procurele su desetine hiljada poruka", piše Kaufman.
Pet godina kasnije, kaže ona, Putinova senka se nadvila nad francuskom političkom scenom, a ulozi su još veći.
"Izbor Mari Le Pen, nakon reizbora Viktora Orbana u Mađarskoj, obezbedio bi ruskom lideru trofej vredan najmanje koliko i vojna pobeda u Donbasu. Njegov san o destabilizaciji Evrope konačno bi se ostvario. Ostale su dve nedelje da se Francuska probudi, raspravlja o ceni demokratije i dokaže da nije u pravu", zaključuje Kaufman za FT.
(MONDO)
Od 1965. godine, kada su Francuzi prvi put počeli da biraju šefa direktnim izborom, nijedan aktuelni predsednik nije ponovo izabran, a da je zadržao većinu u parlamentu. Fransoa Miteran i Žak Širak osvojili su po dva mandata, ali im je opoziciona vlada podrezala krila. Pre dve nedelje, Makron je imao velike nade da će on biti prvi koji će savladati ovaj izazov, uz nevoljnu pomoć neverovatnog saveznika: Vladimira Putina.
Pretnja invazije na Ukrajinu, a zatim i sam rat, gurnuli su francuskog predsednika u mahniti napor globalne diplomatije. Dok se ostalih 11 kandidata na predsedničkim izborima u dva kruga borilo da skrenu pažnju birača sa tragičnih vesti u istočnoj Evropi, Makron, koji je uvek bio državnik, provodio je vreme sa svojim G7 i NATO partnerima. Mediji su uredno obavešteni o njegovim razgovorima sa Moskvom i Kijevom. Za njega nije bilo potrebe za kampanjom. Jedina kampanja koja je izgledala bitna biračima bila je Putinova. Efekat “okupljanja zastave“ učinio je čuda, a Makronova popularnost je porasla.
To je bilo pre dve nedelje. Kako su cene benzina i hrane stalno rasle, birači su počeli da shvataju da Putinov rat u Ukrajini nije bio samo humanitarna i geopolitička katastrofa, već i ona koja će uticati na njihov svakodnevni život u Francuskoj. Jedan kandidat je to razumeo bolje od svih ostalih: političarka krajnje desnice Marin Le Pen.
Rat je dao Le Penovoj magično oružje: pitanje troškova života. Ona je spretno preusmerila svoju kampanju, promovišući se kao zaštitnica onih koji su najviše pogođeni rastom cena. Sankcije Rusiji, tvrdi ona, ne bi trebalo da naškode francuskom narodu. Ona je obećala da će ukinuti porez na dodatu vrednost na korpu osnovnih dobara i izbrisati poskupljenja benzina. Ubrzo su troškovi života postali glavna briga birača. U anketama njene brojke su počele da rastu. Makron je u tim istim brojkama pao.
Ovo je treća predsednička kampanja Le Penove i ona je sa 53 godine naučila lekciju. Godine 2017. izgubila je od Makrona sa 66/34 razlike, kao izrazita antiimigraciona grupa, evroskeptična pristalica aneksije Krima od strane Rusije. Pet godina kasnije ublažila je svoj imidž, izbegava da viče, voli mačiće i evro, hvali se “najjačim demokratskim uverenjima“ i ne pominje toliko imigrante. S obzirom na okolnosti, teško joj je da uopšte ne pominje Putina, ali je uspešno uspela da stavi dimnu zavesu nad svoje prošle simpatije prema ruskom lideru, koga je posetila u Kremlju 2017. godine.
Njena stranka i dalje otplaćuje zajam koji je dala banka u Moskvi za finansiranje njene kampanje 2017, a ruska invazija na Ukrajinu mogla bi se pokazati velikom sramotom za nju. Ali njen rival na krajnjoj desnici, Erik Zemor, još jedan Putinofil, rešio je to pitanje mnogo manje pametno; stao je uz Putina, pogrešno procenio raspoloženje javnosti i izjavio da izbeglice iz Ukrajine nisu dobrodošle. Kao takav, poslužio je kao neočekivani gromobran za Le Pen. Dok je on padao u anketama, ona je porasla.
Makron je shvatio da je jedina stvarna energija u ovoj nejakoj kampanji sada na strani Le Penove i da se sa zakašnjenjem bacio u bitku. Njegov tim je očajnički čekao tu smenu, ali je već kasno u igri. Izgubio je zamah.
U petak, dva dana pre prvog kruga ove nedelje, jaz između Makrona i Le Penove se smanjio na granicu greške (26,5 odsto na 23 odsto). Kako su zločini u Buči vratili rat u Ukrajini u središte nacionalnog razgovora, Putinov faktor u francuskoj kampanji je dobio još jedan zaokret. Osim iznenađujućeg porasta za levičarskog kandidata Žan-Lika Melanšona, koji je sada na trećoj poziciji u anketama, Le Pen će se ponovo suočiti sa Makronom u drugom krugu. Problem u celoj priči tokom te dve nedelje biće ruski lider.
Francuski predsednik je već počeo da cilja na njeno divljenje čoveku u Kremlju; njegova kampanja promoviše video snimak njenog izbornog postera koji, kada je pocepan, otkriva Putinovo lice ispod. U međuvremenu, Le Pen je zauzeta pokušajima da opravda svoj program, koji se zalaže za “bezbednosni savez” sa Rusijom i okončanje zajedničkih odbrambenih projekata sa Nemačkom.
“To je bilo pre rata“, odgovorila je u televizijskom intervjuu ove nedelje na pitanje o saradnji sa Rusijom. Ali sasvim sigurno, “za nekoliko godina“, rekla je ona, Rusija će morati da bude ponovo povezana sa Evropom kako bi sprečila da padne u naručje Kine - “baš kako je gospodin Makron želeo“.
Sve je ovo muzika za uši Kremlja. 2017. godine, nakon mešanja u američku predsedničku kampanju koja je Donalda Trampa dovela u Belu kuću, Rusija je ciljala na francuske predsedničke izbore. Hakovani su nalozi e-pošte Makronove kampanje i procurele su desetine hiljada poruka.
Pet godina kasnije, Putinova senka se nadvila nad francuskom političkom scenom, a ulozi su još veći. Izbor Le Penove, nakon reizbora Viktora Orbana u Mađarskoj, obezbedio bi ruskom lideru trofej vredan najmanje koliko i vojna pobeda u Donbasu. Njegov san o destabilizaciji Evrope konačno bi se ostvario. Ostale su dve nedelje da se Francuska probudi, raspravlja o ceni demokratije i dokaže da nije u pravu.
