RAT U UKRAJINI POJAČAO OKRŠAJ IZMEĐU AMERIKE I KINE: Analitičari su pesimistični - "Ova situacija nije dobra!"

Više od 100 dana nakon ruske invazije na Ukrajinu, kineska strateška procena sukoba postaje jasnija: ona ne želi da bude prikazana u istom svetlu kao Rusija, ali je rat produbio nepoverenje Pekinga prema Americi i Evropi.

"Rat u Ukrajini je intenzivirao sukob između SAD i Kine", rekao je profesor Jan Ksuetong, direktor instituta za međunarodne studije Univerziteta Tsinghua u Pekingu, u nedavnom razgovoru."To je dodatno istaklo razlike između Kine i Francuske, Nemačke, Britanije i Japana.

Jan je takođe otkrio da se nova bipolarizacija u novom svetskom poretku ne okreće u korist Kine. Kineski naučnici i javni intelektualci naširoko dele njegovo mišljenje, rekao je Liu Javej, viši savetnik za Kinu u Karter centru sa sedištem u Atlanti.

I kinesko rukovodstvo je to osetilo,  početkom maja, Gardijan je izvestio da je Peking ubrzo nakon početka invazije naredio sveobuhvatan "stres test" kako bi se proučile implikacije mogućih sankcija Zapada u ruskom stilu. Od nekoliko ključnih vladinih agencija, od bankarskih propisa do međunarodne trgovine, zatraženo je da daju odgovore ukoliko Zapad uvede isti embargo Kini.

Na domaćem planu, debate o Ukrajini su opstale, uprkos cenzuri.

"Kina ne samo da ne može da stoji uz Putina, već bi trebalo da preduzme konkretne akcije da spreči Putinove moguće avanture", upozorio je Hu Vei, potpredsednik Centra za istraživanje javnih politika Kancelarije savetnika Državnog saveta u Pekingu u martu, u retkim slučajevima neslaganje protiv zvaničnog gledišta. Ali članak je brzo uklonjen.

Dok odnosi Pekinga i Moskve nastavljaju da se razvijaju, uprkos njihovim prijateljskim javnim obećanjima kao što je "partnerstvo bez ograničenja", u današnjoj Kini koja je strateški zabrinuta, glasovi kao što je Hu često nailaze na žestoke kritike.

Džao Tong, viši saradnik Karnegijeve zadužbine za međunarodni mir, sa sedištem u Pekingu, primetio je: "Liberalni glasovi unutar Kine postali su manje sposobni da učine protivtežu rastućem uticaju tvrdih stavova koji vide budućnost Kine u radu sa drugim istomišljenicima. zemlje da se proaktivnije suprotstave zapadnom poretku, normama i vrednostima predvođenim SAD.

Jedan od razloga za ovu dinamiku, prema Liu, bio je taj što su protivnici videli "snažne dokaze da čak i da je Kina podržala SAD u osudi Rusije i sankcionisanju, osnove u bilateralnim odnosima se neće promeniti". On je istakao da su mnogi videli prošlonedeljni govor Antonija Blinkena, u kojem je državni sekretar rekao da će Vašington "oblikovati strateško okruženje oko Pekinga", kao dodatni dokaz da je američka država odlučila da tretira Kinu kao svog krajnjeg izazivača.

Prema anketi američko-kineske inicijative za praćenje mnjenja Karter centra, 75% kineskih ispitanika se složilo da je podrška Rusiji u nacionalnom interesu Kine, iako je otprilike 60% anketiranih takođe očekivalo da će Kina igrati ulogu u posredovanju u okončanju rat.

Ogromna podrška javnosti stavu Pekinga, koji su neki nazvali "proruskom neutralnošću", otežala je trenutnu promenu kursa, čak i ako su visoki zvaničnici u nekom trenutku razmišljali o mogućem prilagođavanju, rekao je Džao.

"Konflikt Rusije i Ukrajine je Putinov "kontraudar" protiv plana Zapada predvođenog SAD da rasparča Rusiju", izjavio je Ćiu Venping sa Šangajske akademije društvenih nauka, vladinog istraživačkog centra, ponavljajući tačke razgovora Moskve u nedavnoj TV diskusiji. „Kina je u poziciji koja je donekle uporediva sa ruskom... SAD očigledno manipulišu pitanjem Tajvana i stalno raspiruju vatru", istakao je on.

(MONDO)