EVO ZAŠTO JE PROPAO PLAN DA EKONOMSKI UNIŠTE RUSIJU! Iza svega se nalazi nešto o čemu svi ćute - "PRLJAVA IGRA RATA"...

Godine 1674, tokom francusko-holandskog rata, komandanti jednog opkoljenog grada su se uznemirili zbog ogromnih zaliha eksploziva i municije koje su akumulirali. Bili su zabrinuti da bi eksplozija, ukoliko se slučajno zapali vojna oprema, imala pogubne posledice po grad, pa su odlučili da iz predostrožnosti prodaju polovinu baruta. Jedini nedostatak ovog plana bio je kupac - Holandija. Holanđani su, što nije iznenađujuće, ponudili velikodušnu cenu za barut, a zatim su istim barutom pojačali bombardovanje grada.

Čini se da ekonomske sankcije Rusiji imaju suprotan efekat od očekivanog i nenamerno pomažu Kremlju, a ne ometaju ga da izvrši invaziju. U međuvremenu, te iste sankcije nanose štetu zapadnim ekonomijama, rizikujući političku reakciju evropskih birača i pad podrške Ukrajini. Jedna od velikih prljavih tajni rata je da neprijatelji, dok su međusobno u ratu, često nastavljaju da trguju iz političkih, ekonomskih i moralnih interesa — pa čak i iz vojnih razloga.

“Trgovina između protivnika uključuje oružje i gorivo, kao i hranu i luksuznu robu“, primetili su američki akademici Džek Levi i Ketrin Barbijeri u svom radu iz 2004 “Trgovina sa neprijateljem u vreme rata“.

Tako su, na primer, tokom Sedmogodišnjeg rata od 1755. do 1763. Britanci nastavili da uvoze francusko vino i odlučili da ne obustave isporuku irske govedine u francusku Zapadnu Indiju. Tokom Napoleonovih ratova, došlo je do živahne trgovine između ogorčenih neprijatelja, pri čemu je britanski Admiralitet kupovao rakiju od Francuza kako bi osigurao da mornari i dalje mogu da dobiju svoju “dnevnicu“ kada je ruma postalo malo. Ponekad je trgovina sa neprijateljem zvanična politika – kao što je bio slučaj tokom Krimskog rata, kada je britanski kabinet pažljivo izračunao koliko je trgovina sa Rusijom svrsishodna, a koja ne bi s druge strane pomogla ruskim ratnim naporima. Ponekad vlade zatvaraju oči - ili su u dosluhu - na ono što rade švercerske mreže i profiteri.

Ponekad, zbog tesne komercijalne međuzavisnosti između protivnika, zabrana osnovne trgovine može potkopati sposobnost sankcionisane zemlje da vodi rat. I u prošlosti, vlade su bile svesne da sankcije i restriktivna ekonomska politika mogu udaljiti neutralne zemlje ili ponuditi prostor nacijama koje nisu u ratu da iskoriste trgovinske prilike koje bi mogle da zadrže nakon završetka sukoba zaraćenih strana. Iz strateških razloga, Amerikanci su snabdevali govedinom vojsku britanskog vojvode od Velingtona u Španiji tokom rata 1812, strahujući da bi u suprotnom London mogao da povuče svoje snage sa Pirinejskog poluostrva. To bi otvorilo rizik da ove snage budu poslate u Severnu Ameriku i da se time ojača vojska Njegovog Veličanstva koja se već borila u Anglo-američkom ratu. Ili, kako je rekao bivši američki predsednik Tomas Džeferson:

“Ako bismo izgladnjivanjem naterali britansku vojsku da se povuče sa poluostrva, to bi značilo da ih pošaljemo ovamo. Mislim da je bolje da ih tamo hranimo za platu nego da se borimo protiv njih ovde ni za šta“

Nedavno su u Siriji taktički imperativi oblikovali tajnu trgovinu između praktično svih aktera. Zajedno sa vladom Bašara al-Asada, pobunjenici koje podržava Zapad i međunarodne humanitarne organizacije kupuju naftu od terorističke grupe - Islamske države. Nisu imali mnogo izbora, ali je to praktično značilo da su zapadne vlade indirektno finansirale terorističku grupu dok su je istovremeno bombardovale.

Dakle, koje se lekcije mogu naučiti iz duge istorije trgovine sa neprijateljima?

“Sankcije same po sebi nisu politika, one su način opstrukcije ponašanja“, rekao je u martu visoki predstavnik EU Žozep Borel. Međutim, zapadne sankcije do sada nisu sprečile Putina da nastavi rat u Ukrajini.

Tekući račun Rusije je u suficitu. Rublja je došla na najjači nivo u odnosu na dolar od maja 2015. i nalazi se u takvom stanju da je centralna banka zemlje pokušala da je oslabi, plašeći se da bi to umanjilo izvoznu konkurentnost. Ruski prihodi od nafte i gasa nastavljaju da rastu i predviđa se da će ove godine dostići 285 milijardi dolara, delimično zahvaljujući snažnoj prodaji na azijskim tržištima, koja nadoknađuje duboko snižene cene po kojima Rusija prodaje energente. Indijski trgovci su, s druge strane, navodno zarađivali prodajom ruske sirove nafte zapadnim koncernima. Šef ruskog državnog gasnog giganta Gasproma Aleksej Miler primetio je prošlog meseca na godišnjem Peterburškom međunarodnom ekonomskom forumu da je Evropska unija možda smanjila uvoz gasa “za nekoliko desetina odsto“, ali su cene porasle “nekoliko puta više od toga." Na istom skupu Vladimir Putin se hvalio da je zapadna ideja jasna - “razbiti rusku ekonomiju silom“, dodajući uz osmeh: “Nisu uspeli. Očigledno, to se nije dogodilo“.

U međuvremenu, skok cena energenata ozbiljno je uticao na troškove života zapadnih domaćinstava, podstičući inflaciju. Krajem juna, rast cena u evrozoni dostigao je rekordnih 8,6 odsto, delimično zahvaljujući naglom ubrzanju cena energenata i hrane usled sankcija i poremećaja snabdevanja izazvanih invazijom Rusije na Ukrajinu. Niko ne sumnja da će sankcije naneti trajnu štetu ruskoj ekonomiji. Ruska industrijska proizvodnja je u maju pala za 1,7 odsto na godišnjem nivou. Neki sektori su devastirani. Proizvodnja automobila pala je za 96,7 odsto u poređenju sa 2021. Maloprodajno poverenje je poljuljano. Procenjuje se da je 300.000 Rusa koji su pobegli i izabrali političko izgnanstvo – mnogi od njih IT radnici – izgubljena ekonomska prilika za zemlju.

Ali nema pobune zbog hleba. Ruske prodavnice hrane i supermarketi su i dalje dobro snabdeveni. Rusija je odavno “ispekla zanat“ u “životu pod sankcijama“, čemu je izložena posle aneksije Krima 2014. godine. I uvek postoje načini za pronalaženje robe preko tajnih mreža za šverc za one koji imaju gotovinu da se dočepaju nekog vrednog zapadnog proizvoda. Većina običnih Rusa, međutim, ionako nikada nije imala priliku da troši novac na luksuznu zapadnu robu, a zatim nastavi da živi “sivim skučenim životom” kao pre Putinovih “prekookeanskih avantura”.

Neki zapadni zvaničnici kažu da će sankcije uskoro početi da utiču na Putinovu sposobnost da vodi rat, pošto delovi za tenkove i mikročipovi za drugo napredno oružje počinju da ponestaju. Ali pitanje je da li će se to dogoditi pre nego što evropski domaćini izgube strpljenje? Pametno ratovanje ne znači da se Evropa pretvara u “naivnog mirotvorca“, ali sankcionisanje ruskih energenata možda i nije bio tako pametan potez, zaključuje Politiko.

(MONDO)