TEKTONSKI POREMEĆAJI NA BLISKOM ISTOKU! POSTALI SU PRIJATELJI? Decenijama je delovalo kao nemoguće, Kina je dirigovala

Neverovatne stvari se dešavaju na Bliskom istoku. Ono što je decenijama izgledalo nemoguće, sada ubrzano postaje nova stvarnost: ratovi prestaju, stari neprijatelji postaju prijatelji, a večno nemirni region postaje oaza mira u svetu koji se radikalno menja, prenosi Slobodna Dalmacija.

Pre svega, zaustavljen je rat u Jemenu. Jer to je zapravo bio proksi rat između Saudijske Arabije i Irana, u kojem je Rijad vojno pomagao jemensku vladu, dok je Teheran podržavao šiitske Huti pobunjenike. Nakon pomirenja u Pekingu, nestala je potreba za ratom u Jemenu: Saudijska Arabija je objavila da završava vojnu kampanju u toj zemlji, dok je Iran izrazio spremnost da prestane da pomaže Hutima.

Već 8. aprila delegati Saudijske Arabije došli su u jemensku prestonicu Sanu – koju Huti drže od 2014. godine – gde su se sastali sa predstavnicima pobunjenika. Novinska agencija Saba koju vode Huti izvestila je da se razgovaralo o trajnom prekidu vatre, prekidu vojnog angažmana Saudijske Arabije i ukidanju saudijske blokade jemenskih luka.

Najveća katastrofa 21. veka

Podsetimo, UN su u novembru 2021. objavile da je u jemenskom ratu do sada stradalo 377.000 ljudi, od kojih je 150.000 ubijeno u direktnim ratnim dejstvima, dok je njih 227.000 umrlo zbog nedostatka vode za piće, gladi i bolesti koje su se mogle sprečiti ili lečiti da saudijski vazdušni udari nisu potpuno uništili zdravstvenu mrežu u Jemenu.

Štaviše, UN procenjuju da među tih 377.000 mrtvih Jemenaca ima čak 70 odsto dece mlađe od pet godina, njih oko 260.000. Njih oko 10.000 ubijeno je kao direktna posledica borbi, a 250.000 iz indirektnih uzroka vezanih za rat. Prema proceni Save the Children iz 2018. godine, 85.000 dece je umrlo od gladi u Jemenu samo u prethodne tri godine, a ovaj nesagledivi trend se nastavio i kasnije.

Osim toga, više od 80 odsto stanovništva Jemena (koji broji 30 miliona ljudi) ima potrebu za humanitarnom pomoći, dok najmanje 15 miliona ljudi živi u ekstremnom siromaštvu, a neuhranjenost pogađa 4,9 miliona ljudi. Stoga ne čudi što su UN rat u Jemenu ocenile kao najveću humanitarnu katastrofu 21. veka.

Sada, zahvaljujući kineskom posredovanju, ta katastrofa je na dobrom putu da bude okončana. Ali to nije jedini bliskoistočni čvor koji se raspleo u Pekingu: pomirenje između Saudijske Arabije i Irana pozitivno je uticalo na sudbinu Sirije i njenog predsednika Bašara el Asada.

Okrenuli se Rusiji i Kini

Osim zaustavljanja rata u Jemenu, završava se i islamistička agresija na Siriju, a Sirija je ponovo primljena u Arapsku ligu iz koje je isključena početkom sirijskog rata 2011. godine. Stara mantra „Asad mora da ode“ zamenjena je novom: "Asad mora da ostane“.

Ono što je najneverovatnije jeste da procesom povratka Sirije u Arapsku ligu rukovodi Saudijska Arabija, koja je proteklih 12 godina podržavala sirijsku Al Kaidu u borbi protiv Asada, kome je pomagao Iran. Sada su Saudijska Arabija i Iran ponovo prijatelji, tako da Asad više nije u nemilosti Rijada i Arapske lige.

Tako su već 12. aprila u Saudijsku Arabiju zajedno stigli visoki iranski izaslanici i sirijski šef diplomatije Fejsal Mekdad. Da je neko javno predvideo ovakav susret prošle godine, sigurno bi bio proglašen ludim i potpuno odvojen od stvarnosti.

"Iranci i Sirijci su istog dana u Saudijskoj Arabiji. Ovo je potpuno ludo i bilo je nezamislivo pre nekoliko meseci", prokomentarisao je za AFP arapski diplomata sa sedištem u Rijadu.

Ova nova bliskost između Rijada i Teherana trebalo bi da bude i formalno zapečaćena nedavnim putovanjem iranskog predsednika Ebrahima Raisija u Rijad, na poziv saudijskog kralja Salmana: ta poseta je planirana za kraj aprila, posle Ramazana.

U međuvremenu, 19. aprila, saudijski ministar spoljnih poslova Faisal bin Farhan Al Saud boravio je u zvaničnoj poseti Damasku, prvi put od 2011. godine, i sastao se sa sirijskim predsednikom Asadom. Bivši smrtni neprijatelji sada su se srdačno rukovali.

Kao što vidimo, krupne promene na Bliskom istoku su u velikoj meri vezane za novi geopolitički položaj Saudijske Arabije. U osnovi svih ovih promena je činjenica da se Saudijska Arabija, pod vođstvom Salmanovog sina, 37-godišnjeg princa Mohameda bin Salmana, okreće od Amerike ka Kini i Rusiji, pa su svi ovi dogovori postali mogući.

Upravo je ovaj politički zaokret saudijskog princa omogućio da kinesko mirotvorstvo – motivisano željom da novi Put svile ne naiđe na sektaške prepreke – dođe do izražaja. U suštini, potpuno nova konfiguracija Bliskog istoka se stvara pred našim očima u realnom vremenu.

(MONDO)