Rezultati izveštaja, koji je objavio američki istraživački centar nakon simulacije američko-kineskog rata u slučaju kineske invazije na Tajvan, dolaze do zaključka da se mogu očekivati katastrofalni rezultati nekoliko dana nakon početka borbi. Centar za novu američku sigurnost (CNAS) proveo je simulacije vežbe (TTX – Table Top Exercise) koje pokazuju načine na koji će Sjedinjene Američke Države koristiti diplomatske, vojne i ekonomske alate da zaustave i poraze očekivanu kinesku invaziju na Tajvan.

CNAS, istraživački centar poznat po bliskosti s Demokratskom strankom i administracijom predsednika Džoa Bajdena, veruje da će rat s Kinom dovesti do toga da SAD ostane bez željene municije u prvim danima sukoba. Pored toga, strateški bombarderi i američke podmornice daće Vašingtonu jedinstvenu i asimetričnu prednost u potencijalnom sukobu s Kinom, baš kao što vojno prisustvo u Indo-pacifičkoj regiji daje američkim snagama najbolju poziciju za odbranu Tajvana. Simulacija se fokusirala na proces strateškog donošenja odluka u Vašingtonu i Pekingu i nastojala je pružiti uvid u ono što bi SAD mogle da učine da pobede ako ne uspeju da odvrate Kinu od takvog poteza.

Neminovni ogromni gubici

Simulacija nastoji da omogući Predstavničkom domu američkog Kongresa da razume niz potencijalnih kineskih opcija u skladu sa njihovim strateškim direktivama i vojnom doktrinom. Prema simulacijskom modelu, ako Kina odluči da izvrši invaziju na Tajvan, a SAD intervenišu sa ciljem da spreče Kinu da preuzme kontrolu nad ostrvom, ljudski, ekonomski i vojni troškovi bi bili ogromni za sve uključene strane.

Verovatno će doći do kolapsa tržišta sa dve najveće svetske ekonomije u međusobnom ratu, a komercijalni pomorski i vazdušni saobraćaj u regiji će se zaustaviti zbog povećnja cena bezbednosti i straha da se ne zateknu u unakrsnoj vatri. Sam sukob će biti drugačiji od svega što su SAD ili Kina iskusile u svojoj novijoj istoriji. Prema modelu, američke snage će imati najmanje 10 napadnutih baza, više od 90 izgubljenih aviona, dve uništene i tri oštećene jurišne podmornice, dva amfibijska broda bila bi potopljena, te jedan oštećen nosač aviona, a sve to nakon samo jedne sedmice borbi.

Ne kineskoj strani, Peking bi izgubio više od 150 aviona, 15 podmornica, više od 100 brodova i jedan nosač aviona. Međutim, uspešno bi iskrcao gotovo 50.000 vojnika na Tajvan. Kreatori simulacije smatraju da su ovi početni gubici još više zastrašujući ako se uzme u obzir da bi vojni sukob mogao potrajati i dovesti do katastrofalnih rezultata za obe strane.

Četiri faze konflikta

Simulacija pokazuje da nijedna strana ne može poraziti drugu u kratkom roku i da će kineska invazija na Tajvan verovatno postati dugotrajan sukob.

Pored potrebe za dodatnim radom kako bi se utvrdile strategije koje će omogućiti SAD-u da pobede na duge staze, kreatori simulacije su precizirali i četiri različita vremenska okvira za ovaj sukob, i to na sledeći način:

Faza pre rata: američke mere trebale bi se fokusirati na jačanje konvencionalnog odvraćanja. Diplomatija bi zauzela centralno mesto, jer će SAD morati izgraditi međunarodnu podršku za snažne ekonomske i vojne odgovore na potencijalnu agresiju. Slično pristupu Bajdenove administracije tokom pripreme za rusku invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. godine, američki zvaničnici trebali bi razmeniti obavještajne podatke sa saveznicima i partnerima kako bi ih uverili u to da je napad moguć.

Faza pre rata takođe nalaže poduzimanje koraka za jačanje američkog konvencionalnog odvraćanja, što zahteva da američke snage budu spremne da prežive prvi kineski napad i da efikasno brane Tajvan u slučaju da odvraćanje bude neuspešno
SAD će morati da izgrade snage i zalihe u regiji, osigurati pristup ključnim bazama i rasporediti svoje snage na način koji će pokazati njihovu otpornost, piše Al Džazira.

Moglo bi potrajati godinama

Prvi dani i sedmice rata: u toj fazi fokus će biti na razmeni vatre sa velike udaljenosti. Kina i SAD će se verovatno u velikoj meri oslanjati na raketne napade na snage na terenu ali i na baze. U ovoj fazi, očekuje se da će sve veće zalihe balističkih raketa srednjeg dometa u Pekingu omogućiti kineskoj vojsci da izvede višestruke napade na američke teritorije, poput Guama i Marijanskih ostrva. Međutim, obema stranama će brzo ponestati raketa dugog dometa.

Faza dugog iscrpljujućeg rata: počinje iscrpljivanjem američkih i kineskih zaliha raketa dugog dometa. Kina bi verovatno mogla osigurati uporište na Tajvanu sa desetinama hiljada vojnika, ali tada će se suočiti s izazovom da održi svoje trupe dok se suočava sa žestokim otporom Tajvana i stalnim napadima američkih snaga. U ovoj fazi, SAD će biti u mogućnosti da angažuju svoju mornaricu i da efikasnije koriste borbene avione kratkog dometa nakon što oslabi opasnost od raketa dugog dometa, ali će se mučiti da pronađu načine za efikasno iscrpljivanje kineske vojske i podrže odbrambene napore Tajvana sa oružjem kratkog dometa.

Faza dugoročnog ekonomskog rata: mogla bi potrajati mesecima ili čak godinama, a Peking će verovatno iskoristiti svoj ekonomski uticaj da nanese štetu SAD-u i drugim zemljama koje podržavaju Tajvan. Nasuprot tome, Vašington i njegovi saveznici će koristiti sankcije i naprednu kontrolu izvoza da potkopaju ekonomsku snagu Kine.

Postoji i dobra vest

Ako Vašington ili Peking preduzmu korake sa ciljem da pokušaju urušiti  ekonomiju druge strane, na globalnom tržištu će verovatno zavladati panika, što bi dovelo do kolapsa globalne ekonomije.

Simulacija ukazuje da je ekonomski rat mač sa dve oštrice i da bi napori SAD-a da oslabe kinesku ekonomiju i ograniče njenu sposobnost finansiranja i ratovanja izazvali negativnu reakciju s obzirom na međuzavisnost ekonomija dve zemlje. To sugeriše da će se Kina i SAD verovatno prilagoditi i pronaći načine da prilagode svoje ekonomije tako da mogu funkcionisati jedna bez druge u slučaju nastavka sukoba.

Na kraju izveštaja se zaključuje da postoji i dobra vijest, a to je da se ovaj katastrofalni scenario ne mora dogoditi. Može se izbeći ako SAD odmah preduzmu korake za jačanje odvraćanja i poboljša sposobnost američke vojske da brani Tajvan kroz bolju pripremu svojih snaga da izdrže preventivni napad, a zatim da odgovore na potencijalnu kinesku invaziju na ostrvo, što može odvratiti Peking od razmatranja bilo kakve vojne akcije protiv Tajvana.

(MONDO)