Bliski odnosi Moskve sa Severnom Korejom sugerišu pokušaj da se ponovi verzija Kajzeršlahta iz 1918.
Planirani sastanak severnokorejskog lidera Kim Džong-una sa Vladimirom Putinom u Vladivostoku sugeriše novu rusku strategiju u Ukrajini, kao upozorenje na šire opasnosti po svet. Odnosi Moskve sa Severnom Korejom nagoveštavaju da se ponovi verzija Kajzeršlahta iz 1918.
Stručnjaci navode da bi plan Moskve mogao biti da dozvoli Ukrajini da iscrpi svoje ljude, tenkove, granate i rakete na najužoj ivici Surovikinove linije. Može se misliti da će, kada ukrajinske manevarske snage opremljene i obučene uz pomoć Zapada, budu uništene, Rusija moći da pokrene sopstvenu veliku ofanzivu, možda već u januaru.
Posle skoro dve godine borbi koje su više upoređivane sa Prvim svetskim ratom nego sa Drugim svetskim ratom, plan podseća na nemački Kajzeršlaht, prolećnu ofanzivu koja je počela u martu 1918. i potisnula protivnike, zauzevši više teritorije nego što je bilo koja strana zauzela prethodne četiri godine rata.
To je postignuto tako što su Nemci iskrvarili neprijatelja nasuvo dok su stvarali ogromne rezerve ljudstva i municije iza linija, spremni da pokrenu razoran napad sličan onome što su Britanci nameravali, ali nisu uspeli da postignu, tokom bitke na Somi 1916.
Problem za Putina je što, dok pokušava da smrvi ukrajinske snage, troši ogromne količine municije, posebno artiljerijskih granata i balističkih projektila, i veoma veliki broj tenkova. Dok Rusija ima veći obim vojne industrijske proizvodnje od većeg dela Zapada, i nastavlja da mobiliše desetine hiljada ljudi, njene osnovne zalihe ostaju nedovoljne za nivo troškova potrebnih za veliku novu ofanzivu.
Ovde bi Pjongjang mogao da uskoči. Severna Koreja već najmanje godinu dana šalje velike količine granata, raketa i projektila Rusiji, a veliki broj pošiljki organizuje Vagner grupa pokojnog Jevgenija Prigožina. U julu je Putinov ministar odbrane Sergej Šojgu boravio u Pjongjangu, verovatno pregovarajući o daljim isporukama.
Severna Koreja ima ogromne zalihe teškog naoružanja i artiljerijske municije. Mnoga oružja su stara i nepouzdana, ali to neće biti važno ako Rusija pribegne svojoj staroj taktici za pobedu: upotrebom golih brojeva da otera neprijatelja nazad, kao što su Nemci želeli da urade 1918.
Nova osovina Moskva-Pjongjang je zamena uloga iz ere Hladnog rata, kada su Sovjetski Savez i Kina bili glavni snabdevači Severne Koreje oružjem od njenog početka. Snabdevanje se nastavilo i nakon raspada Sovjetskog Saveza, a završilo se tek uvođenjem sankcija UN.
Današnja podrška Rusiji koristi Kina kao sredstvo za uzvratni udar na SAD, uz nesumnjivo odobrenje Pekinga. Ali podrška Severne Koreje neće doći bez velike cene. Osakaćenom zapadnim sankcijama, Pjongjangu su očajnički potrebni nafta, hrana, đubrivo i sirovine koje Rusija ima u izobilju.
Veću zabrinutost izaziva mogućnost snabdevanja Severne Koreje čvrstom valutom i tehnologijom za severni program nuklearnog naoružanja, posebno za razvoj interkontinentalnih balističkih projektila.
Kao što je slučaj sa mogućnošću snabdevanja drugom robom, Rusija ima ogromne mogućnosti u ovoj oblasti, uključujući sopstveno znanje o nuklearnom oružju. Ovo bi moglo da promeni igru u nastojanju Pjongjanga za efikasnim nuklearnim programom isporuke.
Neki analitičari sugerišu da bi američko otkrivanje Kimove planirane posete moglo biti dovoljno da je otkaže. Neće biti nikakve razlike. Duboko ukorenjene veze između dve zemlje dovoljne su da se ova saradnja nastavi i razvije i bez susreta dvojice lidera.
Stoga se mora postaviti pitanje zašto je uopšte bilo potrebe da se planira takav sastanak? Za Kima, praktično ograničenog granicama sopstvene zemlje, to bi bila prilika da se pozicionira kao svetski državnik pred svojim kolegama u antizapadnim režimima.
Putin takođe treba da pokaže svom narodu da nije izolovan. Ali možda se iza toga krije nešto drugo. Putin možda ima na umu pregovarački adut kako bi ohrabrio ionako klimavu američku administraciju da pritisne Kijev za prekid vatre.
Kakva god da je bila diplomatska dvostruka igra, Zapad bi sada trebalo da pomogne Ukrajini da se pripremi u slučaju da njihova trenutna ofanziva ne uspe, dozvoljavajući Putinu da pokrene svoj Kajzeršlaht.
Nemačka ofanziva 1918. je zamrla zbog iscrpljenosti i nedostatka zaliha. Ne možemo računati da će slična sudbina zadesiti Putinov sledeći potez: upitno je da li će Ukrajina imati resurse da zadrži Ruse, a kamoli da pokrene sopstvenu verziju Stodnevne ofanzive koja je omogućila saveznicima, sa novopridošlim američkim snagama, da oteraju Nemce nazad u otadžbinu.
Ako ovaj apokaliptični scenario iz 1918. postane stvarnost, biće potrebni veliki napori Zapada kao i Ukrajine, veći nego što je već učinjeno. To će biti izuzetno skupo za sve, sa potencijalnim posledicama koje su previše zastrašujuće da bi ih mogli zamišljati, piše The Telegraph.
Bonus video:
(Mondo)
