Novi automobili će morati da imaju dodatnih 10 sigurnosnih sistema.
Na putevima zemalja Evropske unije je u 2023. godini prema neslužbenim podacima, poginulo 20.400 osoba što je jedan odsto manje nego u 2022. Prosečna godišnja smrtnost u saobraćajnim nesrećama je 46 na milion stanovnika, što je neprihvatljivo.
Budući da se prema statistikama EU, do 95 odsto svih saobraćajnih nesreća može pripisati ljudskoj grešci uvodi se odredba kojom će novi automobili od 7. jula 2024. morati da imaju 10 dodatnih sigurnosnih sistema, koji će doprinositi povećanju bezbednsati i smanjenju broja nesreća, prenosi Autoportal.hr.
U planu je da se do 2038. spasi 25.000 života i spreči 140.000 teških povreda u saobraćaju. Nova vozila homologovana do 6. jula 2024. neće morati da imaju te sisteme.
Sistem aktivne pomoći za održavanje trake
"Lane Keep Assist", sistem aktivne pomoći za održavanje u traci, koji pri brzinama većim od 60 km/h upozorava i pomaže vozaču (svetlosnim i zvučnim signalom, kočenjem i zakretanjem volana) dosad se nalazio prvenstveno u srednjoj i višoj klasi. Sada je obavezna za sva vozila i primenjuje se pri brzinama iznad 60 km/h.
Crna kutija
Slično "crnoj kutiji" u avionima, bitni parametri koji se odnose na moguću nesreću pohranjuju se anonimno (nije predviđeno korišćenje za policijske provere). Cilj je osigurati učinkovitu istragu nesreće i analizirati učinkovitost sigurnosnih sustava.
Pomoć za ogrančenje brzine
"Intelligent Speed Assistant" (ISA) prikazuje detektovano ograničenje brzine te upozorava vizuelnim i zvučnim signalom kad se prekorači najveća dopuštena brzina ili automatski smanjuje vozilo na propisanu najveću brzinu.
Zaštita glave od udarca
Posebno bi pešaci i biciklisti trebalo da imaju koristi od proširene zone udara glave. Zahtevi testova sudara trebalo bi da se pooštre, posebno u područjima gde dolazi do udara glavom - prednji deo vozila, vetrobransko staklo...
Upozorenje na umor i koncentraciju
Sistem upozorenja na umor i pad koncentracije vozača bitno će pomoći smanjenju rizika nesreće, izazvanih umornim vozačima. Ovi sistemi nadziru fizičko stanje indirektno, metodom veštačke inteligencije kojom se otkrivaju obrasci vožnje ili upravljanja koji ukazuju na smanjenu budnost zbog umora.
Autonomno kočenje
Sistem autonomnog kočenja u nuždi samostalno koči vozilo u opasnim situacijama ili pruža podršku tokom kočenja. Veoma koristan za sprečavanje naleta na pešaka, drugo vozilo, prepreku te pomaže pri grešci/nepažnji vozača i drugih učesnika u saobraćaju.
Sistem aktivne pomoći pri napuštanju trake
Upozorenje o napuštanju trake u nuždi je sistem pomoći vozaču koji bi trebalo da upozori vozača, a ovaj sistem omogućava ciljane korekcije volanom u svrhu vraćanja vozača na ispravnu putanju.
Svetlo kočnice u nuždi
Sistem, poznat i kao adaptivna kočiona svetla, signalizira drugim vozačima kada naglo koče. Ubuduće sva zadnja svetla moraju da svetle prilikom kočenja pri brzinama iznad 50 km/h.
Pomoć pri vožnji unazad
Sistemi koji su namenjeni za pomoć u otkrivanju nezaštićenih učesnika u saobraćaju iza vozila, prilikom vožnje unazad, bitan su doprinos sigurnosti.
Blokada paljenja na alkohol
Novi automobili će imati standardizovan sistem na koje se može spojiti uređaj za blokadu paljenja s detekcijom na alkohol, čija ugradnja zasad nije navedena propisom. Svi navedeni sistemi bitno će pomoći povećanju bezbednosti, i to je dobra vest. Loša, za većinu kupaca: zbog toga će novi automobili poskupeti, za pet do 10 odsto. Veoma je verovatno da će ista vozila biti uvezena i u Srbiju u veoma kratkom roku, za Evropskom unijom.
BONUS VIDEO:
(MONDO/I.V.)
