Biografija jednog od najmoćnijih lidera na svetu Si Đinpinga.
Predsednik Kine Si Đinping i njegova supruga Pang Lijuen stigli su juče u večernjim satima u Beograd, u okviru zvanične dvodnevne posete Srbiji, 7. i 8. maja. On je prethodno boravio u Francuskoj, gde ga je ugostio farancuski predsednik Emanuel Makron. Poseta kineskog predsednika Srbiji je i simoblična jer pada na 25. godišnjicu NATO bombardovanja ambasade njegove zemlje u kojem je poginulo troje kineskih državljana.
Šta znamo o Si Đinpingu?
Rođen je 15. juna 1953. godine u Pekingu. Njegov otac, Si Čongsun, bio je zamenik premijera Kine i rani saborac Mao Cedunga. Međutim, Si Čongsun često nije bio u dobrim odnosima sa partijskim kolegama i Vladom, posebno pre i tokom Kulturne revolucije (1966–76). Tokom Kulturne revolucije, Si Čongsun i njegov sin Si Đinping su 1969. poslati na selo. Đinping je šest godina radio fizičke poslove u poljoprivrednoj komuni. Tokom tog perioda razvio je posebno dobar odnos sa lokalnim seljaštvom, što je kasnije imalo pozitivnog uticaja na uspon kroz redove Komunističke partije Kine (KPK).
Godine 1974. Si Đinping je postao zvanični član partije, obavljajući funkciju sekretara podružnice, a sledeće godine je počeo da pohađa pekinški univerzitet, gde je studirao hemijsko inženjerstvo. Nakon što je diplomirao 1979. godine, radio je tri godine kao sekretar Geng Biaoa, koji je tada bio potpredsednik i ministar nacionalne odbrane u centralnoj kineskoj vladi.
Politička karijera
Nekoliko godina kasnije odlučio je da napusti tu funkciju, i umesto toga odlazi da radi kao zamenik sekretara KPK u provinciji Hebej. Dok je živeo u Fudžijanu, Si se 1987. godine oženio poznatom pevačicom narodne muzike, Peng Lijuen. Nastavio je da napreduje u partijskoj karijeri, i do 1995. godine uspeo je da dođe na mesto zamenika pokrajinskog partijskog sekretara.
Za razliku od svog oca reformiste, Si je imao reputaciju razboritosti i bio je poštovan unutar partije. U oktobru 2007. izabran je za jednog od devet članova stalnog komiteta Političkog biroa (Politbiroa) KPK, najvišeg vladajućeg tela u partiji. U novembru 2012, tokom 18. partijskog kongresa KPK, Si je ponovo izabran u stalni komitet Politbiroa (smanjen na sedam članova) i nasledio je Hua na mestu generalnog sekretara partije. Dana 14. marta 2013. izabran je za predsednika Kine od strane Nacionalnog narodnog kongresa.
Zaveo red u zemlji
Među prvim Sijevim inicijativama bila je antikorupcijska kampanja širom zemlje koja je dovela do smenjivanja hiljada visokih zvaničnika. Si je istakao važnost "vladavine prava", pozivajući na poštovanje kineskog ustava i veću profesionalizaciju pravosuđa. Pod Sijevim vođstvom Kina je postala sve snažnija u međunarodnim odnosima.
U oktobru 2016. KPK mu je dodelila titulu "glavnog lidera", koju su ranije imali samo uticajne partijske ličnosti poput Mao Cetunga, Deng Sjaopinga i Đijang Cemina. Godinu dana kasnije, KPK je glasala da se Sijevo ime i ideologija, opisana kao "Misao Si Đinpinga o socijalizmu sa kineskim karakteristikama za novo doba", unesu u partijski ustav.
U oktobru 2022. Si je jednoglasno izabran na istorijski treći mandat za generalnog sekretara KPK, dodatno učvrstivši svoju vlast. Dana 10. marta 2023, Si je takođe obezbedio treći petogodišnji mandat bez presedana na mestu predsednika Kine.
BONUS VIDEO:
(MONDO/N.D.)
