Baltičke države strahuju da bi upravo zapadna politika uzdržavanja od odlučnih poteza mogla da izazove dalju eskalaciju.
Baltičke zemlje ne isključuju da pošalju svoje vojnike u Ukrajinu ako Rusija postigne značajne uspehe na bojnom polju, prenosi u nedelju nemački Der Spiegel. Kako prenosi Spiegel, baltički parlamentarci upozorili su predstavnike nemačke vlade na posledice politike Berlina prema Ukrajini na marginama konferencije Lenart Meri o spoljnoj i bezbednosnoj politici, koja je prošle nedelje održana u glavnom gradu Estonije.
Nemačka odbija da snabdeva ukrajinsku vojsku raketama dugog dometa Taurus koje bi mogle da se koriste za izvođenje udara duboko na ruskoj teritoriji i zabranjuje ukrajinskim oružanim snagama da napadnu rusku teritoriju zapadnim oružjem, a ne želi ni da čuje za slanje vojnika. Dok nemački kancelar SPD Olaf Šolc uporno upozorava na mogućnost eskalacije rata i hvali nemačku i američku uzdržanost, istočnoevropske članice NATO-a koje su na "prvoj liniji" protiv Rusije strahuju da bi upravo ova politika mogla da izazove dalju eskalaciju.
"Oni tvrde da ako Rusi uspeju da izvrše strateški proboj na istoku Ukrajine jer Zapad samo polovično pomaže Kijevu, situacija bi mogla dramatično da eskalira. U tom slučaju baltičke zemlje i Poljska ne bi čekale da ruske snage budu raspoređene na svojim granicama, upozorili su baltički političari, oni će već sami poslati snage u Ukrajinu, a jasno je šta bi to značilo – NATO bi postao učesnik u ratu", navodi se u članku Špigla.
"Zelenski se praktično moli"
Spiegel navodi da Šolc i predsednik SAD Džo Bajden strahuju upravo od ovog scenarija. "Oni koji žele da ograniče rat prekomernim obuzdavanjem zapravo rizikuju da on izmakne kontroli", upozoravaju nemački mediji.
Za razliku od Šolca, na njega gledaju najvažniji članovi nemačke koalicione vlade, poput vicekancelara i ministra ekonomije Roberta Habeka i ministarke spoljnih poslova Analene Berbok iz Zelenih, FDP-ovog ministra finansija Kristijana Lindnera i SPD-ovog ministra odbrane Borisa Pistorijusa. Svi oni, navodi Spiegel, pozivaju na dodatnu pomoć Ukrajini u oružju u trenutku koje bi moglo da predstavlja odlučujuću fazu rata.
Šolcovu razboritost, kako ju je nazvao, kritički gledaju i Zeleni i FDP. "Neki mešaju oklevanje sa opreznošću, ali situacija je preozbiljna za to", rekao je jedan član koalicionog odbora.
Prema pisanju nemačkih medija, Robert Habek je poslednjih dana imao posebno prigušen i samokritičan ton. Nedavno je otkrio neobično dubok uvid u svoje sumnje tokom govora na nemačkom skupu o bezbednosnoj politici. "Mislim da nismo uradili dovoljno da podržimo Ukrajinu u poslednje dve godine", rekao je Habek. Pred predstavnicima nemačke bezbednosne i političke elite, vidno potreseni Habek izveštavao je o svojim susretima sa Vladimirom Zelenskim. "On praktično moli", rekao je. "Vi ste Nemci, samo nam pomozite!", rekao je Habek.
Vicekancelara brine pitanje kako će se uloga Nemačke u ukrajinskom ratu jednog dana proceniti u istorijskoj retrospektivi. Jednog dana, rekao je, moglo bi se postaviti pitanje ko je učinio premalo za Ukrajinu. "Nemačka ne bi trebalo da bude na strani onih koji će tada morati da se pravdaju", upozorio je Habek.
Šolcov otpor
Istovremeno, Šolc nastavlja da brani svoju poziciju. Spiegel navodi da je kancelarka pokazala prezir kada je na predizbornom skupu u Karlsrueu govorila o brojnim vojnim stručnjacima i onima koji smatraju da Zapad treba da pruži veću vojnu podršku Ukrajini u odbrani od Moskve. "I opet i opet ima onih koji kažu: treba da uradiš ovo i da uradiš ono!" "Nema razloga za to niti bilo šta što ima smisla!", dodao je i potom zaključio: "Ne želimo i nećemo postati ratna zabava", uzviknuo je i zaradio aplauz.
O mogućnosti slanja zapadnih vojnih snaga u Ukrajinu prvi je progovorio francuski predsednik Emanuel Makron, ali su njegovu ideju podržale samo baltičke zemlje i Poljska, dok su druge zemlje NATO-a, uključujući Nemačku, oštro kritikovale izjavu francuskog lidera. Nedavno je Njujork tajms objavio da NATO razmatra mogućnost slanja vojnih instruktora u Ukrajinu za obuku ukrajinskih vojnika. U ovom trenutku, snage NATO-a obučavaju ukrajinske vojnike u inostranstvu.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski takođe je izrazio ideju o raspoređivanju instruktora NATO-a u Ukrajinu. Kao i neki zapadni pobornici ideje, on je objasnio da bi to moglo da ubrza obuku ukrajinskih snaga jer vojnici ne bi morali da se šalju u Poljsku, Nemačku ili Britaniju.
Kada je reč o baltičkim zemljama, sredinom maja Madis Rol, savetnik za nacionalnu bezbednost estonskog predsednika, rekao je za Breaking Defense da njegova vlada "ozbiljno" razgovara o slanju snaga u Ukrajinu. Oni bi navodno bili udaljeni od linije fronta i oslobodili ukrajinske snage od neborbenih uloga.
Jasna poruka estonske premijerke
S druge strane, premijerka Estonije Kaja Kalas rekla je pre nekoliko dana da slanje zapadnih vojnih stručnjaka da obučavaju ukrajinsku vojsku na ukrajinskom tlu ne bi rizikovalo uvlačenje NATO-a u rat protiv Rusije, odnosno da zapadni lideri ne treba da se plaše da se suprotstave Rusiji i da ne bi trebalo da plaše sopstvene moći.
Pored sve glasnijeg pominjanja mogućnosti slanja zapadnih vojnih snaga u Ukrajinu, zahuktalo se i pitanje ukrajinske upotrebe zapadnog naoružanja za napade na rusko tlo. Od početka ruske invazije u februaru 2022. zapadni saveznici Kijeva su ga branili, ali se posle Makronovih reči o mogućem slanju trupa oglasio britanski šef diplomatije Dejvid Kameron rekavši da bi Ukrajinci mogli da koriste britansko oružje za napad na rusku teritoriju.
Pobesneli Kremlj je na kraju odgovorio pokretanjem vežbi za pripremu i raspoređivanje taktičkog nuklearnog oružja. Bez obzira na to, generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg pozvao je članice vojne alijanse da dozvole Kijevu da koristi oružje koje dobije od njih za gađanje vojnih ciljeva unutar teritorije Rusije.
U međuvremenu, članice sa severa Evrope ne miruju kada je reč o pripremama za bezbednosne pretnje. Poljska, Finska, Norveška i baltičke zemlje postigle su sporazum o stvaranju "zida dronova" za zaštitu svojih granica pomoću dronova. Novi plan je u petak objavila Agne Bilotaite, ministarka unutrašnjih poslova Litvanije, objašnjavajući da će se zid dronova protezati od Norveške do Poljske kako bi se zaštitio od provokacija neprijateljskih zemalja i sprečio šverc.
BONUS VIDEO:
(Spiegel/MONDO/J.D.)
