Izvršni direktor "Epla" (Apple) Stiv Džobs, kao i ranijih godina, i dalje prima platu od simboličnog jednog dolara godišnje.
Mediji ukazuju, međutim, da je on vlasnik 5,5 miliona akcija te kompanije, tako da je lane ostvario zaradu zbog rasta njihove vrednosti na berzi za čak 60 odsto.
"Epl" je u dokumentaciji za američku berzansku komisiju predočio da 55-godišnji Džobs uz simboličnu "platu" za 2010. godinu nije dobio nikakve premije, niti druge podsticaje, već samo nadoknadu za putne troškove koji su lane dostigli 248.000 dolara.
To su, pre svega, kako se navodi, troškovi za prevoz njegovim privatnim autom, koji mu je firma dala 1999. godine umesto premije.
To, istina, predstavlja značajan rast u odnosu na 2009. godinu, kada su putni troškovi Džobsa iznosili 4.000 dolara (pošto je dugo bio bolestan i pola godine nije dolazio na posao), ali i smanjenje u odnosu na 2008, u kojoj su dostigli 871.000 dolara.
Plate Džobsovih glavnih saradnika su ostale nepromenjene, tako da je Tim Kuk u 2010, po toj osnovi, zaradio 800.000 dolara, a Piter Openhajmer i Ron Džonson po 700.000 dolara.
Kada se, međutim, uzmu u obzir i akcije koje oni poseduju, Kuk je lane zaradio ukupno 60 miliona dolara, a Openhajmer i Džonson po oko 30 miliona dolara.
Akcije "Epla" se sada prodaju za više od 330 dolara. Ukoliko se preračunaju na broj akcija koje Džobs poseduje, to iznosi više od 1,8 milijardi dolara.
Deonice te američke informatičke kompanije jačaju, uglavnom zahvaljujući konstantnom uspehu firme pri uvođenju novih proizvoda na tržište. Veoma popularan i omiljen je, recimo, "Eplov" tablet uređaj "aj ped" (iPad), kao i mobilni telefon "aj fon" (iPhone).
"Epl" je u fiskalnoj 2010. godini povećao čisti profit za oko 70 procenata na 14 milijardi dolara, pri čemu je promet porastao za 52 odsto na 65,2 milijarde dolara.
Džobs je učestvovao u stvaranju "Epla", ali je zbog nekog spora, firmu napustio 80-tih godina prošlog veka.
Međutim, 12 godina kasnije u nju se vratio 1997, kada je bila u krizi i kada su joj mnogi prognozirali propast, da bi je ponovo postavio na noge, pri čemu je lane tržišta vrednost "Epla" premašila "Majkrosoftovu", svog najvećeg rivala.
(Tanjug)
"Epl" je u dokumentaciji za američku berzansku komisiju predočio da 55-godišnji Džobs uz simboličnu "platu" za 2010. godinu nije dobio nikakve premije, niti druge podsticaje, već samo nadoknadu za putne troškove koji su lane dostigli 248.000 dolara.
To su, pre svega, kako se navodi, troškovi za prevoz njegovim privatnim autom, koji mu je firma dala 1999. godine umesto premije.
To, istina, predstavlja značajan rast u odnosu na 2009. godinu, kada su putni troškovi Džobsa iznosili 4.000 dolara (pošto je dugo bio bolestan i pola godine nije dolazio na posao), ali i smanjenje u odnosu na 2008, u kojoj su dostigli 871.000 dolara.
Plate Džobsovih glavnih saradnika su ostale nepromenjene, tako da je Tim Kuk u 2010, po toj osnovi, zaradio 800.000 dolara, a Piter Openhajmer i Ron Džonson po 700.000 dolara.
Kada se, međutim, uzmu u obzir i akcije koje oni poseduju, Kuk je lane zaradio ukupno 60 miliona dolara, a Openhajmer i Džonson po oko 30 miliona dolara.
Akcije "Epla" se sada prodaju za više od 330 dolara. Ukoliko se preračunaju na broj akcija koje Džobs poseduje, to iznosi više od 1,8 milijardi dolara.
Deonice te američke informatičke kompanije jačaju, uglavnom zahvaljujući konstantnom uspehu firme pri uvođenju novih proizvoda na tržište. Veoma popularan i omiljen je, recimo, "Eplov" tablet uređaj "aj ped" (iPad), kao i mobilni telefon "aj fon" (iPhone).
"Epl" je u fiskalnoj 2010. godini povećao čisti profit za oko 70 procenata na 14 milijardi dolara, pri čemu je promet porastao za 52 odsto na 65,2 milijarde dolara.
Džobs je učestvovao u stvaranju "Epla", ali je zbog nekog spora, firmu napustio 80-tih godina prošlog veka.
Međutim, 12 godina kasnije u nju se vratio 1997, kada je bila u krizi i kada su joj mnogi prognozirali propast, da bi je ponovo postavio na noge, pri čemu je lane tržišta vrednost "Epla" premašila "Majkrosoftovu", svog najvećeg rivala.
(Tanjug)
