Rusija mora da završi rat do 2026! Inflacija melje, rezerve se tope, a jedno posebno preti opstanku države

Sredinom septembra šef ukrajinske obaveštajne službe, Kirilo Budanov, poručio je kako je Rusiji u interesu da rat u Ukrajini završi najkasnije do 2026. godine. Do tada će Kremlju pred vrata doći ekonomski, finansijski i društveni problemi koje više neće moći rešavati kao do sada, rekao je Budanov, a prenela je Ukrainska Pravda.

To znači da njegove izjave treba uzimati sa velikom dozom rezerve, pa tako i "velike probleme u ruskoj ekonomiji" dublje sagledati. Takođe, treba jasno istaći da su ukrajinska ekonomija, vojska i društvo u višestruko većoj krizi od Rusije. Kijev zavisi od zapadne pomoći, koja je do kraja juna 2024. iznosila 185 milijardi evra, prema podacima Instituta za svetsku ekonomiju u Kielu. Kako ključni vojni deo pomoći dolazi iz SAD-a - 51,6 milijardi dolara, jasno je da bi sve računice o ruskom ekonomskom "slomu" mogle pasti u vodu možda već na američkim izborima, pod uslovom da pobedi Ukrajini neskloni Donald Tramp i naglo smanji tu pomoć.

Kako stoji Rusija?

Vratimo se na Rusiju i brojke koje u svom redovnom pregledu iz aprila donosi Međunarodni monetarni fond (uskoro bi trebalo da bude objavljena nova verzija), a koji navodi kako očekuje da će ruski BDP u 2024. porasti po stopi od 3,2 procenta i ukupno dostići vrednost od 2,06 biliona dolara.

Nezaposlenost očekuju na nivou od 3,2 procenta, inflaciju od 5,3 procenta, a ukupni dug vlade na nivou od 20,8 procenta. Na prvi pogled daleko od katastrofalnog. Štaviše, reč je o stopi rasta BDP-a na kojoj bi EU, koja zajednički raste po stopi od 0,8 procenata, mogla pozavideti Moskvi.

Međutim, da stvari nisu baš bajne, otkrila je sredinom septembra šefica Ruske narodne banke, Elvira Nabiulina. Ona je tada poručila da će inflacija biti "veća od očekivanih 6,5 do 7 procenata iz julske prognoze" te je usput podigla ionako visoku kamatnu stopu sa 18 na 19 procenata.

Kako je pak u ponedeljak pisao The Moscow Times, analitičari očekuju da bi kamatnu stopu do kraja godine mogli podići na čak 21 procenat (na početku rata bila je na 20). Istovremeno, gotovinski krediti u Rusiji se već sada izdaju po godišnjoj kamatnoj stopi od 27,1 procenat (više je bilo tek u aprilu 2024.), hipotekarni po stopi od 20,8 procenata, a država preko jednogodišnjih državnih obveznica pozajmljuje novac po stopi od čak 18,25 procenata, piše ekonomista Valerij Kizilov za The Insider.

I tu se vraćamo na tvrdnje Budanova da će rusku ekonomiju do sredine 2025. pogoditi ozbiljni problemi. S njegovom tvrdnjom slaže se i poznati švedski ekonomista Anders Oslund, koji je početkom oktobra za Project Syndicate napisao analizu pod nazivom "Odbrojani su dani ruske ratne ekonomije". 

Sankcije deluju?

Prvo, smatra da zapadne sankcije i te kako štete ruskoj privredi, kako neposredno, tako i posredno, te im ukupno "skidaju" 2 do 3 procenta BDP-a godišnje.

Drugi razlog je zavisnost ruske ekonomije od izvoza energenata, pri čemu zlonamerno podseća na izjavu pokojnog američkog senatora Džona Mekejna, koji je Rusiju nazvao "benzinskom pumpom koja se pretvara u državu".

Kako piše Oslund, jedini produktivan sektor ruske privrede trenutno je vojni sektor (u najširem smislu), dok je doprinos svih drugih zanemariv.

Treći razlog je što ruske brojke o inflaciji od 9,1 procenat (za avgust) smatra nerealno niskima i tvrdi da se u stvarnosti radi o puno ozbiljnijem rastu cena.

Četvrto, iako ruski javni dug nije visok, država od početka rata ima vrlo malo opcija za pozajmljivanje novca i živi od poreza i rezervi. A u poslednje vreme su već dobro zagrabili u te rezerve, pa je nacionalni fond u tri godine opao sa 183 milijarde dolara na 55 milijardi, dok je nekih 300 milijardi i dalje zamrznuto u zapadnim državama, najvećim delom u belgijskom Euroclearu.

Oslund smatra da bi preostale rezerve Kremlj mogao "spaliti" do kraja iduće godine. Konačno, švedski ekonomista ističe kako je Putinova kleptokratija tehnološki unazadila zemlju, a od početka rata veliki broj mladih, obrazovanih i talentovanih ljudi napustio je državu.

Istovremeno, ruski odbrambeni sektor guta novac, radnu snagu i sovjetske zalihe oružja. Službeni budžet za narednu godinu je oko 143 milijarde dolara, dok Oslund smatra da će se sa skrivenim troškovima popeti na 190 milijardi dolara, ili oko 9 do 10 procenata BDP-a Rusije. Dodaje kako je to vrhunac vojne potrošnje koji Rusija može podneti bez da drastično smanji potrošnju u drugim sektorima, koji su, po njemu, "ionako ogoljeni do kosti".

Rast inflacije

Do sličnih zaključaka došao je i danski vojni analitičar Anders Puk Nilsen, koji posebno ističe problem inflacije u Rusiji. Kao prvi faktor ističe izrazito povećanu vojnu potrošnju i nedostatak radne snage.

Rusi sami tvrde da mesečno regrutuju oko 30.000 novih vojnika. Pritom ih privlače platama i bonusima koji su i do 4 ili 5 puta veći od prosečne ruske plate, što ponovo tera poslodavce u odbrambenom sektoru da nude veće plate kako bi zadržali radnike. Te su sigurno niže od iznosa koji se može zaraditi u vojsci, ali kao dodatni plus imaju znatno manju verovatnoću da ih na proizvodnoj traci pogodi ukrajinski FPV dron, što nije slučaj ako ste u jedinici koja pokušava da zauzme Pokrovsk. 

Dakle, vojska prvo uzima veliki broj radnika i potencijalnih radnika, čime se povećava njihov nedostatak, a istovremeno doprinosi i povećanju plata u celokupnom odbrambenom sektoru, što opet tjera druge aktere u ruskoj ekonomiji na isto.

Za obične Ruse -odlično, veće plate. Ali istovremeno i recept za rast inflacije. A kako pritom ističe Nilsen, rast cena nije toliko vidljiv u odbrambenom sektoru, gde vlast kupuje po fiksnoj ceni, koliko u prodavnicama gde je priča drugačija. Nilsen zapravo smatra da se pozitivni efekti ruske ratne ekonomije - a to su rast plata, niska nezaposlenost i rast investicija (iako uglavnom u odbrani) - bliže kraju, i da će sledeće godine nastupiti razdoblje u kojem će vojska biti primorana da mobilizuje ljude: za to više neće deliti visoke bonuse i plate, ali inflacija će nastaviti da raste. Ukratko, gotovo je s "debelim kravama, dolaze mršave".

Obrambena potrošnja

U celoj priči valja napomenuti i još jedan element, a to je efikasnost odbrambenog sektora. Prema različitim procenama, Rusi su iscrpili dobar deo oružja i oružanih sistema iz zaliha preostalih iz sovjetskih vremena. Postoji nemali broj ljudi koji kupuju satelitske snimke velikih otvorenih skladišta tenkova i drugih oklopnih vozila širom Rusije i koji tvrde da su nekima od njih zalihe upola manje nego što su bile.

Ti sistemi iz starih zaliha idu u fabrike, tamo se prerade i šalju u Ukrajinu. Prema Nilsenu, čak 80 procenata svog oružja koje Rusi koriste u Ukrajini je osavremenjeno i popravljeno oružje iz zaliha, dok je tek 20 procenata novoproizvedeno.

Očigledno, ako nastave gubiti tehniku ovim tempom, u jednom trenutku neće je biti dovoljno za sve trupe koje je trebaju, što neće moći da nadomeste čak ni znatno pojačana proizvodnja novih sistema. Stoga, danski analitičar, koji je ispravno procenio da će Rusija zaista izvršiti invaziju i da im ni blizu neće ići prema planu, smatra da bi Budanov mogao biti u pravu kada kaže da bi Rusija trebalo da pobedi ili sledeće godine, ili najkasnije 2026. godine.

Dugoročno, Rusija ima i problem koji pogađa većinu istočnoevropskih zemalja, a koji će u jednom trenutku možda zaista predstavljati opasnost za opstanak države - a to je demografija. U zemlji danas živi 144.820.000 ljudi, oko milion i po manje nego pre četiri godine. A projekcije ne predviđaju rast, već dalji pad. Toga je očigledno svestan i predsednik Putin koji je ranije ove godine prilikom posete proizvođaču tenkova Uralvagonzavodu objašnjavao nekom paru da moraju imati više dece. 

BONUS VIDEO:

(Jutarnji/MONDO/Nevena Davidović)