Zašto Zapad strahuje od Putinovih pretnji? Evo koliko su upozorenja iz Kijeva opasna, u pozadini stara taktika

Tokom više od 1.000 dana rata, ruski predsednik Vladimir Putin je više puta upozoravao zapadne saveznike na strašne, potencijalno nuklearne posledice ako isporuče Ukrajini oružje koje joj je potrebno za odbranu.

Ali, posle skoro tri godine rata, ovi događaji su poprimili poznati ritam. Svaki put kada je Ukrajina tražila nešto - prvo tenkove, zatim borbene avione, pa kasetnu municiju, pa dalekometno oružje - njeni saveznici su oklevali da li da to odobre, plašeći se da će to eskalirati sukob i izazvati odgovor Rusije.

Svaki put kada je Zapad konačno prihvatio ukrajinske zahteve, ruske katastrofalne pretnje nisu se ostvarile. Uprkos povećanim Putinovim pretnjama u poslednje vreme, malo je razloga da se veruje da će ovaj put biti drugačije, rekli su analitičari za CNN.

Putin veoma uspešno manipuliše Zapadom

Umesto toga, zabrinuta reakcija na najnoviji ustupak Ukrajine je još jedan primer uspešne strategije Kremlja da primora Zapad da se ponaša po uslovima Rusije i da na svaki novi pokušaj Ukrajine da se odupre ruskoj agresiji gleda kao na veliku "eskalaciju".

Pored napora na bojnom polju, Kremlj pokušava da natera Zapad da prihvati argumente Rusije i odbaci svoje, kao i da "donosi odluke u toj alternativnoj stvarnosti koje će omogućiti Rusiji da pobedi u stvarnom svetu", ističe u izveštaju iz marta američki Institut za proučavanje rata (ISV).

Stari sovjetski koncept "refleksivne kontrole"

Katerina Stepanenko, koautor tog izveštaja, rekla je za CNN da je strategija zapravo oživljavanje sovjetskog koncepta "refleksivne kontrole", u kojoj država nameće lažnu seriju izbora svom protivniku, primoravajući ga da donosi odluke protiv svojim interesima.

"Uporne diskusije na Zapadu i odlaganje vojne pomoći Ukrajini jasan su primer uspešne refleksivne strategije kontrole Rusije, koja je primorala Zapad na autocenzuru uprkos rutinskim ruskim eskalacijama rata", rekao je Stepanenko.

Taktika koju smo nedavno videli u akciji

Ova strategija se mogla videti na delu u četvrtak nakon što je Rusija pokrenula veliki napad na ukrajinsku električnu mrežu. Iako je Putin rekao da je napad bio odgovor na odluku Bajdenove administracije da dozvoli upotrebu oružja dugog dometa, Rusiji u prošlosti nije bio potreban izgovor za takve napade.

Nedavne promene politike zapadnih saveznika Ukrajine - koje su usledile nakon uključivanja Rusije oko 11.000 severnokorejskih vojnika u njene ratne napore - nisu eskalacija koju Kremlj pokušava da prikaže, ističe Stepanenko.

"Rusija je pokrenula ničim izazvanu invaziju na Ukrajinu i rutinski je eskalirala rat kako bi zadržala svoju inicijativu na bojnom polju. Dozvoljavanje Ukrajini da koristi sisteme dugog dometa protiv Rusije konačno joj omogućava da izjednači sposobnosti", rekao je Stepanenko.

Bajdenova administracija poslala je američke taktičke raketne sisteme, ili ATACMS, u Ukrajinu ranije ove godine, ali je postavila stroge uslove o tome kako bi mogli da se koriste: mogli bi da budu ispaljeni na ruske ciljeve u okupiranoj Ukrajini, ali ne i na ruskoj teritoriji.

Rusija je imala ogromnu korist od američkih ograničenja prema Ukrajini

Vilijam Alberki, bivši direktor NATO-ovog Centra za kontrolu naoružanja, razoružanje i neproliferaciju oružja za masovno uništenje, rekao je da ta politika nema mnogo smisla - i da je Rusija imala velike koristi od nje.

"Snabdevajući Ukrajinu ATACMS-om, ali dozvoljavajući joj da napadne samo okupirane teritorije, poslali smo poruku Rusiji da je bezbedna nekoliko metara od granice", rekao je Alberki za CNN.

Rusiji je bilo dozvoljeno da ubija u Ukrajini koga hoće

Ova politika je dovela do ideje da Rusija može da ubije bilo koga bilo gde u Ukrajini, ali Ukrajina ne može da ubija vojnike koji je napadaju ako se nalaze preko granice u Rusiji, što je besmislica, ističe Alberki.

Postupci Ukrajine ostaju u okviru pravila oružanog sukoba. Kako je poljski ministar spoljnih poslova Radek Sikorski rekao za CNN u septembru,"žrtva agresije ima pravo da se brani čak i na teritoriji agresora".

Usred zabrinute reakcije na prošlonedeljna dešavanja, lako je zaboraviti da je Ukrajina već dugo lansirala domaće bespilotne letelice na ciljeve duboko u Rusiji i da je već ispalila zapadno oružje na teritoriju koju Kremlj smatra svojom. Odluka da se ispaljuje zapadno oružje malo većeg dometa je razlika u stepenu, a ne u vrsti.

Kijev više od godinu dana koristi britanske projektile Storm Shadov za napad na Krim, koji je Rusija okupirala 2014. godine. Kijevu je mesecima bilo dozvoljeno da ispaljuje ATACMS na ruske ciljeve u okupiranoj Ukrajini. Rusija smatra ove teritorije svojim i upozorila je na strašne posledice ako ih Ukrajina gađa zapadnim oružjem.

BONUS VIDEO:

(Index.hr/Mondo/Aleksandra Virijević)