Suvereni rejting Rusije je potcenjen, smatraju iz najveće države sveta gledajući bolje rangirane a lošije stojeće ekonomije sveta.
Podsticanje visokog investicionog kreditnog rejtinga Rusije uz stvaranje preduslova za njihovo povećanje do kategorije "A", jedan je od ciljeva politike zaduživanja te zemlje u naredne tri godine, navodi se u nacrtu osnovnih smernica državne dužničke politike u 2012-2014. godini ,koje je radilo
federalnog ministarstvo finansija.
"Postoje brojne zemlje sa višim kreditnim rejtingom čija je ekonomska i finansijska situacija mnogo slabija nego naša, što nam se ne dopada", izjavio je zamenik ministra finansija Sergej Storčak.
"Nizak nivo javnog duga izdvaja Rusiju od velike većine kako razvijenih tako i država sa tržistima u razvoju. Kreditni rejting Rusije koji su joj dodelile vodeće međunarodne agencije (BBB uz pozitivnu prognozu Fiča, Baa1 uz stabilnu prognozu Mudisa i BBB uz stabilnu prognozu Standard end Pursa) svedoče da je zemlja očigledno potcenjena", precizira se u dokumentu ministarstva finansija.
Državni dug Rusije koji je na kraju 2010. godine bio na nivou od 9,3 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), do kraja 2011. će kako se prognozira porasti na 11,2 odsto BDP. U periodu od 2012. do 2014. godine Rusija će povećavati javni dug na 14,1 odsto u 2012. godine, 16,1 odsto u 2013. i 17 procenata BDP u 2014.
Zemlje kao sto su Japan, SAD, Francuska, Kanada, Nemačka, Velika Britnija, Španija, Poljska i Norveška, sa značajno višim suverenim rejtingom od Rusije, imaju višestruko veći dug u odnosu na BDP.
Čak i uz planirani rast, nivo javnog duga Rusije će biti van "opasne zone", ističe ministarstvo finansija, uz napomenu da duzničko opterećenje mora da bude umereno.
Visoki rast budžetskih rashoda, rizici od pogoršanja makroekonomske situacije mogu da se odraze na dužničku stabilnost. Mogući pad cena nafte za deset dolara u odnosu na planirani nivo u 2012-2014. godini, umanjiće budžetske prihode za 500 milijardi rubalja i povećati rast deficita za jedan odsto BDP.
Stres testovi dužničkih karakteristika Rusije pokazuju da ukoliko se cena nafte u naredne tri godine ustali na nivou za 50 dolara ispod prognoziranog, državni dug će već 2013-2014. godine premašiti 20 do 21 odsto BDP.
Rusiju će to vratiti, praktično, u stanje iz 2004. godine, kada ni jedna od tri vodeće međunarodne rejting agencije toj zemlji nije dodelila suvereni inversticioni kreditni rejting.
Ukoliko cena nafte sklizne na 60 dolara za barel i na tom nivou ostane tokom cele godine, budžetski deficit Rusije biće veći od pet odsto BDP i pokrivaće se uglavnom državnim pozajmicama.
Rast državne zaduženosti povećava bužetske rizike, zbog čega, kako zaključuje rusko ministarstvo finanisija, nivo javnog duga mora da bude pod stalnim nadzorom.
(Tanjug)
federalnog ministarstvo finansija.
"Postoje brojne zemlje sa višim kreditnim rejtingom čija je ekonomska i finansijska situacija mnogo slabija nego naša, što nam se ne dopada", izjavio je zamenik ministra finansija Sergej Storčak.
"Nizak nivo javnog duga izdvaja Rusiju od velike većine kako razvijenih tako i država sa tržistima u razvoju. Kreditni rejting Rusije koji su joj dodelile vodeće međunarodne agencije (BBB uz pozitivnu prognozu Fiča, Baa1 uz stabilnu prognozu Mudisa i BBB uz stabilnu prognozu Standard end Pursa) svedoče da je zemlja očigledno potcenjena", precizira se u dokumentu ministarstva finansija.
Državni dug Rusije koji je na kraju 2010. godine bio na nivou od 9,3 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), do kraja 2011. će kako se prognozira porasti na 11,2 odsto BDP. U periodu od 2012. do 2014. godine Rusija će povećavati javni dug na 14,1 odsto u 2012. godine, 16,1 odsto u 2013. i 17 procenata BDP u 2014.
Zemlje kao sto su Japan, SAD, Francuska, Kanada, Nemačka, Velika Britnija, Španija, Poljska i Norveška, sa značajno višim suverenim rejtingom od Rusije, imaju višestruko veći dug u odnosu na BDP.
Čak i uz planirani rast, nivo javnog duga Rusije će biti van "opasne zone", ističe ministarstvo finansija, uz napomenu da duzničko opterećenje mora da bude umereno.
Visoki rast budžetskih rashoda, rizici od pogoršanja makroekonomske situacije mogu da se odraze na dužničku stabilnost. Mogući pad cena nafte za deset dolara u odnosu na planirani nivo u 2012-2014. godini, umanjiće budžetske prihode za 500 milijardi rubalja i povećati rast deficita za jedan odsto BDP.
Stres testovi dužničkih karakteristika Rusije pokazuju da ukoliko se cena nafte u naredne tri godine ustali na nivou za 50 dolara ispod prognoziranog, državni dug će već 2013-2014. godine premašiti 20 do 21 odsto BDP.
Rusiju će to vratiti, praktično, u stanje iz 2004. godine, kada ni jedna od tri vodeće međunarodne rejting agencije toj zemlji nije dodelila suvereni inversticioni kreditni rejting.
Ukoliko cena nafte sklizne na 60 dolara za barel i na tom nivou ostane tokom cele godine, budžetski deficit Rusije biće veći od pet odsto BDP i pokrivaće se uglavnom državnim pozajmicama.
Rast državne zaduženosti povećava bužetske rizike, zbog čega, kako zaključuje rusko ministarstvo finanisija, nivo javnog duga mora da bude pod stalnim nadzorom.
(Tanjug)
