Grčka policija je večeras suzavcem rasterala demonstrante u Solunu koji su demonstrirali protiv mera štednje uoči godišnjeg govora premijera o ekonomiji.
Od taksista do navijača, više od 17.000 gnevnih građana je protestovalo u drugom po veličini gradu Grčke.
Policija je saopštila da je bila napadnuta signalnim pištoljima, kamenjem, palicama i "molotovljevim koktelima", i da je uhapsila dve osobe, a radi provere zadržala 94.
Socijalistička vlada premijera Jorgosa Papandreua je nametnula bolne mere štednje - smanjenje penzija i plata, a povećanje poreza i uzrasta za penzionisanje, da bi vitalnim međunarodnim kreditima od 219 milijardi evra obezbedila finansijski spas.
Ali, pokušaj štednje nije uspeo, ni oživljavanje brzo propadajuće privrede usred rekordne nezaposlenost, što je izazvalo nove nevolje na tržištu.
Ministar finansija Evangelos Venizelos je u petak bio primoran da negira glasine o tome da će Grčka proglasiti moratorijum na plaćanje (bankrot) tokom vikenda.
Glasine o "bankrotu", uz iznenadne ostavke visokog zvaničnika Evropske centralne banke Jirgena Štarka, obnovile su strahovanje na trzištu, te je kamata na grčke 10-godišnje obveznice skočila na 21 odsto.
Grčka ima najgori kreditni rejting u svetu, samo jedan stepen iznad moratorijuma.
Članovi dva najveća sindikata Grčke, studenti, anarhisti, čak i navijači solunskog Fudbalskog kluba Iraklis, pridružili su se protestu.
Istovremeno je oko 2.000 članova komunističkog sindikata mirno protestovalo u Atini.
Autobusi gradskog prevoza ne saobraćaju, a na snazi je i 24-časovni štrajk taksi vozača.
Ugostiteljski objekti zatvoreni su u ranim popodnevnim satima, a ugostitelji takođe protestuju zbog povećanja poreza na dodatu vrednost na 23 odsto sa dosadašnjih 12 procenata.
Noseći transparente "Odbacite MMF i Evropsku uniju", "Štrajk do pobede" i "Ne plaćamo ništa - ne posedujemo ništa", demonstranti najavljuju talas protesta koji se nastavljaju i sledeće nedelje.
Student postdiplomac na Univerzitetu u Solunu Nikos Lountos rekao je Tanjugu da su ovogodišnji protesti drugačiji od prethodnih, jer je premijer ranije dolazio u Solun na sajam i davao obećanja, ali sada nema šta da obeća.
"Oni smišljaju način da otplate dugove i daju novac bankama, ali nama je več dosta svega. Treba nam novac za školovanje, plate i penzije", rekao je Lountos.
Inženjer Kostas Pitas istakao je da su ljudi veoma besni jer su sve mere koje vlada namerava da preduzme neizdržive za narod.
On je napomenuo da su danas došli i građani iz ostalih delova zemlje - Atine, pa čak i sa Krita, a poruka mora biti jaka, koja glasi da "to neće proći".
Zamenik ministra ekonomije Sokrates Ksinidis rekao je novinarima da je premijer Papandreu iskren prema svojim građanima i da će u večerašnjem govoru poručiti da su teškoće sa kojima se Grčka suočava osnova za novi početak i ponovno rađanje zemlje.
"Prema mom mišljenju reakcije grčkog naroda su izuzetno zrele i mi razumemo njihovo nezadovoljstvo", rekao je Ksinidis, dodajući da je put ka oporavku jednosmeran, odnosno da će ili biti sprovedene mere ili će biti proglašeno bankrotstvo.
Protestna okupljanja u Solunu počela su danas oko 15 sati, a ulice u celom okrugu oko sajma i u širem centru grada zatvorene su već oko podneva.
Grčka treba da do kraja oktobra zaključi pregovore o kompleksnom sporazumu o zameni obveznica prema kojem će njeni privatni poverioci - uglavnom banke i penzijski fondovi, preuzeti gubitak u zamenu za nove, sigurnije obveznice.
Grčka mora i da ubedi Evropsku uniju i Međunarodni monetarni fond koji joj daju spasonosne kredite, da napreduje u fiskalnoj disciplini, reformama i privatizaciji.
Ako u tome ne uspe, Atina neće dobiti sledećih 8 milijardi evra kredita i "bankrotiraće" za nekoliko nedelja.
(agencije/MONDO)
Policija je saopštila da je bila napadnuta signalnim pištoljima, kamenjem, palicama i "molotovljevim koktelima", i da je uhapsila dve osobe, a radi provere zadržala 94.
Socijalistička vlada premijera Jorgosa Papandreua je nametnula bolne mere štednje - smanjenje penzija i plata, a povećanje poreza i uzrasta za penzionisanje, da bi vitalnim međunarodnim kreditima od 219 milijardi evra obezbedila finansijski spas.
Ali, pokušaj štednje nije uspeo, ni oživljavanje brzo propadajuće privrede usred rekordne nezaposlenost, što je izazvalo nove nevolje na tržištu.
Ministar finansija Evangelos Venizelos je u petak bio primoran da negira glasine o tome da će Grčka proglasiti moratorijum na plaćanje (bankrot) tokom vikenda.
Glasine o "bankrotu", uz iznenadne ostavke visokog zvaničnika Evropske centralne banke Jirgena Štarka, obnovile su strahovanje na trzištu, te je kamata na grčke 10-godišnje obveznice skočila na 21 odsto.
Grčka ima najgori kreditni rejting u svetu, samo jedan stepen iznad moratorijuma.
Članovi dva najveća sindikata Grčke, studenti, anarhisti, čak i navijači solunskog Fudbalskog kluba Iraklis, pridružili su se protestu.
Istovremeno je oko 2.000 članova komunističkog sindikata mirno protestovalo u Atini.
Autobusi gradskog prevoza ne saobraćaju, a na snazi je i 24-časovni štrajk taksi vozača.
Ugostiteljski objekti zatvoreni su u ranim popodnevnim satima, a ugostitelji takođe protestuju zbog povećanja poreza na dodatu vrednost na 23 odsto sa dosadašnjih 12 procenata.
Noseći transparente "Odbacite MMF i Evropsku uniju", "Štrajk do pobede" i "Ne plaćamo ništa - ne posedujemo ništa", demonstranti najavljuju talas protesta koji se nastavljaju i sledeće nedelje.
Student postdiplomac na Univerzitetu u Solunu Nikos Lountos rekao je Tanjugu da su ovogodišnji protesti drugačiji od prethodnih, jer je premijer ranije dolazio u Solun na sajam i davao obećanja, ali sada nema šta da obeća.
"Oni smišljaju način da otplate dugove i daju novac bankama, ali nama je več dosta svega. Treba nam novac za školovanje, plate i penzije", rekao je Lountos.
Inženjer Kostas Pitas istakao je da su ljudi veoma besni jer su sve mere koje vlada namerava da preduzme neizdržive za narod.
On je napomenuo da su danas došli i građani iz ostalih delova zemlje - Atine, pa čak i sa Krita, a poruka mora biti jaka, koja glasi da "to neće proći".
Zamenik ministra ekonomije Sokrates Ksinidis rekao je novinarima da je premijer Papandreu iskren prema svojim građanima i da će u večerašnjem govoru poručiti da su teškoće sa kojima se Grčka suočava osnova za novi početak i ponovno rađanje zemlje.
"Prema mom mišljenju reakcije grčkog naroda su izuzetno zrele i mi razumemo njihovo nezadovoljstvo", rekao je Ksinidis, dodajući da je put ka oporavku jednosmeran, odnosno da će ili biti sprovedene mere ili će biti proglašeno bankrotstvo.
Protestna okupljanja u Solunu počela su danas oko 15 sati, a ulice u celom okrugu oko sajma i u širem centru grada zatvorene su već oko podneva.
Grčka treba da do kraja oktobra zaključi pregovore o kompleksnom sporazumu o zameni obveznica prema kojem će njeni privatni poverioci - uglavnom banke i penzijski fondovi, preuzeti gubitak u zamenu za nove, sigurnije obveznice.
Grčka mora i da ubedi Evropsku uniju i Međunarodni monetarni fond koji joj daju spasonosne kredite, da napreduje u fiskalnoj disciplini, reformama i privatizaciji.
Ako u tome ne uspe, Atina neće dobiti sledećih 8 milijardi evra kredita i "bankrotiraće" za nekoliko nedelja.
(agencije/MONDO)
