Početkom prošle godine, kada je kineska laboratorija za veštačku inteligencijuDeepSeek izazvala paniku među svojim zapadnim konkurentima, o njenom osnivaču Liang Venfengu znalo se veoma malo. Ni danas nije mnogo poznato o toj tajanstvenoj ličnosti, ali jedno je sigurno: nakon što je DeepSeek zaključio novu rundu finansiranja, kojom je kompanija procenjena na 71 milijardu dolara, Liangovo lično bogatstvo poraslo je na oko 38 milijardi dolara. Time je postao znatno bogatiji od osnivača Anthropica Darija Amodeija i izvršnog direktora OpenAI-ja Sema Altmana.
Liang nije čovek koga ćete viđati na tehnološkim konferencijama. Nikada nije gostovao uživo na kineskoj televiziji, a u javnosti postoji tek nekoliko njegovih fotografija na kojima ničim ne privlači pažnju. Po tome se uklapa u novu generaciju mladih kineskih milijardera.
Kina ih danas, odmah posle Sjedinjenih Američkih Država, stvara više nego bilo koja druga zemlja. Prema podacima istraživačke kuće Hurun, koja prati bogatstvo najimućnijih ljudi sveta, Kina ima najmanje 29 milijardera mlađih od 40 godina koji su bogatstvo stekli sopstvenim radom. Ako se na tu listu uključi i Liang, koji ove godine puni 41 godinu, njihov broj raste na 30 – odnosno devet više nego prošle godine.
Nova generacija kineskih bogataša u mnogo čemu se razlikuje od svojih prethodnika. Umesto špekulacija nekretninama i raskošnih večera sa državnim zvaničnicima, više ih zanimaju video-igre i okupljanja posvećena japanskim animeima. Istovremeno su izuzetno uspešni u pretvaranju inovativnih ideja u globalne kompanije, i to brže nego bilo koja prethodna generacija kineskih preduzetnika.
Istorija kineskih milijardera zapravo je relativno kratka. Osamdesetih godina prošlog veka prvi tajkuni iskoristili su ekonomske reforme kako bi preuzeli državnu imovinu. Među njima je bio Zang Ruimin, koji je preuzeo državnu fabriku frižidera Haier i pretvorio je u današnjeg najvećeg svetskog proizvođača kućnih aparata. Liberalizacija tržišta nekretnina tokom devedesetih stvorila je novu generaciju milijardera, među kojima je bio i Xu Jiayin, osnivač danas propalog građevinskog giganta Evergrande.
Početkom dvehiljaditih, nakon ulaska Kine u Svetsku trgovinsku organizaciju (WTO), industrijalci poput Vang Čuanfua, osnivača BYD-a, tada proizvođača baterija, pokrenuli su novi talas proizvodnih kompanija. Deceniju kasnije procvat internet ekonomije stvorio je prvu generaciju kineskih tehnoloških milijardera, među kojima su Džek Ma, osnivač Alibabe, i Pony Ma, osnivač Tencenta i tvorac aplikacije WeChat.
Nekoliko godina kasnije ogromno bogatstvo stekli su i osnivači ByteDancea, vlasnika TikToka, kao i internet modnog trgovca Shein. Obojica su danas u ranim četrdesetim godinama.
Nova generacija kineskih milijardera bira drugačiji put. Više od dve trećine mladih milijardera sa Hurunove liste bogatstvo je steklo u sektorima robe široke potrošnje i medija. Sedmoro ih je zaradilo razvijajući video-igre, dok je četvoro izgradilo lance prodavnica čaja ili kafe.
Posle Lianga Wenfenga najbogatiji među njima je Vang Ning, osnivač kompanije Pop Mart, poznate po neobičnim figuricama Labubu. Samo trojica milijardera bogatstvo su stekla u oblasti veštačke inteligencije.
Među njima je i Jang Zilin, 34-godišnji osnivač kompanije Moonshot AI, koja je 17. jula predstavila novi model za koji tvrdi da može da konkuriše najboljim američkim rešenjima. Na listi više nema nijednog nekretninskog magnata, što nije iznenađujuće s obzirom na višegodišnju krizu tog sektora.
Kompanije koje osnivaju novi kineski milijarderi mnogo su više okrenute inostranim tržištima nego što je to bio slučaj sa prethodnim generacijama preduzetnika. Nekada su kineskim kompanijama bile potrebne decenije da se prošire izvan granica zemlje, a danas to čine gotovo od samog početka poslovanja.
Tako je Zang Junjie, danas 33-godišnji osnivač lanca prodavnica čaja sa mlekom Chagee, kompaniju osnovao 2017. godine, a prvu poslovnicu van Kine otvorio već dve godine kasnije. Danas je Chagee uvršten na berzu u Njujorku i posluje u devet država.
Snažno oslanjanje na strana tržišta posledica je i slabe domaće potrošnje. Oko 80 odsto prihoda proizvođača kućnih uređaja Dreame, koji je osnovao 39-godišnji Yu Hao, ostvaruje se van Kine. Slična je situacija i sa kompanijom Insta360, proizvođačem malih vodootpornih kamera.
Pop Mart je prošle godine van Kine ostvario više od dve milijarde dolara prihoda, odnosno oko 40 odsto ukupne prodaje. Dok prodaja Chageeja na domaćem tržištu usporava, poslovanje u inostranstvu nastavlja snažno da raste.
Nova generacija preduzetnika razlikuje se i po odnosu prema radu. Poslednjih desetak godina kineskim tehnološkim sektorom dominirala je kultura rada poznata kao "996" – od devet ujutru do devet uveče, šest dana u nedelji.
Takav način rada zagovarao je osnivač Alibabe Jack Ma, a prihvatile su ga i druge velike tehnološke kompanije. U nekima od njih, poput platforme Pinduoduo, zabeleženi su i slučajevi smrti zaposlenih povezani sa prekomernim radom.
Mlađi preduzetnici sve više napuštaju takvu praksu. U mnogim njihovim kompanijama radno vreme je fleksibilnije, a veći naglasak stavlja se na ravnotežu između poslovnog i privatnog života.
Liu Wei, 39-godišnji suosnivač gejming kompanije miHoYo, odbacio je "kult kancelarije" i uveo poslovnu filozofiju "srećan rad, stabilan rast", koja naglašava brigu o mentalnom zdravlju zaposlenih. Ipak, ni takav pristup nije u potpunosti iskorenio stare navike; jedan zaposleni u kompaniji nedavno je takođe preminuo usled posledica povezanih sa prekomernim radom, što pokazuje koliko je teško promeniti duboko ukorenjenu poslovnu kulturu.
Osnivač DeepSeeka Liang Venfeng navodno smatra da ljudski mozak može efikasno da se koncentriše samo šest do osam sati dnevno i da prekomeran rad povećava broj grešaka.
Jedan investitor iz sektora privatnog kapitala smatra da je upravo spremnost Kineza da rade duže od gotovo svih drugih naroda tokom poslednjih 30 godina bila temelj ekonomskog uspona zemlje. Nakon nedavne posete jednoj perspektivnoj kineskoj kompaniji iz sektora robe široke potrošnje zaključio je da mu se novi, opušteniji pristup radu nije dopao. Neki analitičari smatraju da takav odnos proizlazi iz činjenice da su mladi preduzetnici odrasli u znatno boljim uslovima od svojih prethodnika.
Za razliku od starije generacije tajkuna, čije su životne priče bile obeležene siromaštvom i političkim i ekonomskim previranjima, među današnjim mladim kineskim milijarderima samo su Liang Wenfeng i Chang Junjie odrasli u siromaštvu. Trojica osnivača kompanije miHoYo upoznala su se kao ljubitelji japanskih animea i osnovala firmu iz strasti prema video-igrama i stripovima. Osnivač AI laboratorije MiniMax toliko voli video-igru Dota 2 da ga zaposleni zovu "IO", po jednom od likova iz te igre.
Bogatstvo nosi rizike
Međutim, mladi kineski milijarderi nisu bezbrižni. Odnos između kineske države i najbogatijih preduzetnika poslednjih godina znatno se pogoršao. Starija generacija tajkuna nekada je sebe doživljavala kao deo projekta izgradnje moderne Kine; sektor nekretnina, koji je u vreme najvećeg procvata činio gotovo četvrtinu kineskog BDP-a, razvijao se kroz blisku saradnju privatnih preduzetnika i lokalnih vlasti, a Jack Ma odigrao je ključnu ulogu u razvoju kineske digitalne ekonomije. Međutim, upravo su ti sektori poslednjih godina postali meta državnih intervencija.
Vlasti su ograničile zaduživanje građevinskih kompanija, dok se Maovo poslovno carstvo našlo pod snažnim regulatornim pritiskom nakon što je 2020. godine javno kritikovao državne regulatore. Predsednik Si Đinping pritom je kao jedan od glavnih ciljeva istakao smanjenje društvenih nejednakosti kroz politiku "zajedničkog prosperiteta".
Koliko brzo bogatstvo može da nestane pokazuje primer Zonga Šanšana, 71-godišnjeg osnivača proizvođača flaširane vode Nongfu Spring. Njegovo bogatstvo dostiglo je 2021. godine gotovo 100 milijardi dolara, ali je od tada palo na oko 39 milijardi, pre svega zbog pada vrednosti akcija njegove kompanije. Slično je prošao i Jack Ma, čije bogatstvo danas iznosi tek oko petine onoga koje je imao 2021. godine. Mnogi internet milijarderi doživeli su sličan pad, dok su pojedini nekretninski magnati završili čak i u pritvoru.
Takvo okruženje stvorilo je osećaj nesigurnosti među mladim kineskim milijarderima. Steven Hai sa Univerziteta Sian Điaotung Liverpul univerzitet kaže da mnogi žele da učestvuju u sprovođenju državne industrijske politike, ali da za to imaju vrlo malo prostora. Istovremeno su njihove globalne ambicije sve više ugrožene pogoršanjem odnosa između Kine i Sjedinjenih Država. Tako bi, na primer, Sjang Hong, 33-godišnji osnivač AI kompanije Manus, postao milijarder još početkom godine da kineske vlasti nisu sprečile prodaju njegove kompanije američkom tehnološkom gigantu Meta.
Prema Rupertu Hohgeverfu, osnivaču istraživačke kuće Hurun, mladi kineski preduzetnici svesni su da njihove kompanije u svakom trenutku mogu biti pogođene iznenadnim političkim odlukama u Kini ili Sjedinjenim Državama.
Upravo zato nastoje da izbegavaju medijsku pažnju, verujući da će tako duže ostati van fokusa vlasti. Većina mladih kineskih milijardera nikada nije dala intervju stranim medijima, a mnogi izbegavaju i kineske novinare. Tako je nastala generacija preduzetnika koja je istovremeno najviše u kineskoj istoriji povezana sa ostatkom sveta, ali i gotovo potpuno zatvorena za javnost.
BONUS VIDEO:
(Jutarnji/MONDO)
