Na listi Business Insider-a među deset prirodnim resursima najbogatijih država nema zemalja Afrike i Evrope, a sa većinom su SAD u ne baš prijateljskim odnosima.
Prirodna bogatstva kojima raspolaže pojedina tehnološki pristojno razvijena država postaju strateška prednost u 21. veku. Lista koju je napravio Business Insider a gde se vidi deset država koje bi mogle da iskoriste svoje prednosti u najtraženijim prirodnim resursima (nafta, zemni gas, zlato, uran...), veoma je zanimljiva i pomalo neočekivana.
Na njoj, naime, nema nijedne afričke ali ni evropske države, izuzev Rusije, tako da budućnost pripada Aziji.
Druga stvar koja bode oči je da mnoge od država sa liste imaju napete odnose sa SAD, kojea bi mogle da izgube taj status jer sve teže kontrolišu ekonomski i politički razvoj svojih konkurenata.
Mesto 10. - Venezuela (vrednost rezervi 14,3 triliona, odnosno hiljada milijardi dolara)
Jedna od dve južnoameričke države sa liste i jedna od četiri sa kojima je SAD imaju loše ili čak otvoreno ratne odnose u zadnje tri decenije.
Zemlja je među deset vodećih posednika gvožđa, zemnog gasa i nafte.
Mesto 9. - Irak (15,9 triliona dolara)
Sa 115 milijardi barela nafte u rezervi poseduje devet odsto svetskih zaliha, doduše velikim delom u oblastima koje kontrolišu Kurdi. To su samo klasične zalihe a potencijal je mnogo veći ako se uračuna moguće korišćenje fosfatnih stena.
Mesto 8. - Australija (19,9 triliona dolara)
Najmanji kontinent sveta ulazi u "Top tri" u čak sedam resursa - daleko najveći "bunar" zlata (14,3 odsto svetskih rezervi), a u globalnom vađenju urana učestvuje s čak 46 odsto.
U severozapadnim morima Australije vadi se zemni gas.
Mesto 7. - Brazil (21,8 triliona dolara)
Ogromni drvnih potencijal već se nemilice troši u Amazonskim prašumama, a Brazil se u vrhu nalazi zbog zlata, urana i gvozdene rude, s kojom u svetskom prometu učestvuje sa 17 odsto.
Mesto 6. - Kina (23 triliona dolara)
Zemlja kojaj e prvi kandidat za budućeg svetskog lidera nije u "Top 10" po zalihama fosilnih goriva (mada su nedavno otkrivena nova nalazišta gasa), ali je bogata ugljem i retkim mineralima koji bi u neposrednoj budućnosti mogli postati neophodni za nove tehnologije (od električnih automobila do sofisticiranog oružja).
Mesto 5. - Iran (27,3 triliona dolara)
Na svojoj teritoriji Islamska Republika Iran drži desetinu svetskih zaliha nafte, koju trenutno zbog sukoba sa SAD i kontroverznog nuklearnog programa, ne može normalno da izvozi u svet.
U Perzijskom zalivu sa Katarom deli Severnu kupolu/Južni Pars - najveće svetsko nalazište.
Mesto 4. - Kanada (33,2 triliona dolara)
Ova prosperitetna a slabo naseljena severnoamerička država u vrh liste se vinula tek odnedavno, kada su u Alberti otkrivena nekonvencionalna nalazišta nafte – polja naftnog peska.
Kao već uveliko ima tehnologiju za dobijanje nafte iz peska, ukupne rezerve procenjene su na 178,1 milijardi barela. Na to se nadovezuju klasična bogatstva - u drvnoj industriji i dokazane rezerve urana.
Mesto 3.- Saudijska Arabija (34,4 triliona dolara)
Kraljevina dinastije Saud raspolaže s gotovo 20 posto svetskih zaliha nafte, i petim najvećim rezervama zemnog gasa. Međutim, ovo je zemlja kojoj moć slabi, jer na rezervama i bogatstvu nije uspela da proširila svoju ekonomsku lepezu.
Mesto 2. - SAD (45 triliona dolara)
Čak 31,2 odsto dokazanih planetarnih rezervi uglja nalazi se na teritoriji trenutnog globalnog lidera. Uz 303 miliona jutara pošumljenih površina, SAD ulazi i u svetski "Top 5" po zalihama bakra, zlata i gasa.
Mesto 1.- Rusija (75,7 triliona dolara)
Prostorno ubedljivo najveća država sveta (jedna devetina ukupnog zemaljskog kopna) raspolaže i sa isto toliko ubedljivo najvećim prirodnim bogatstvima. Prva je u svetu po zalihama zemnog gasa i drvnih rezervi, druga po uglju i treća po zlatu.
Aktuelne pronađene količine naftinih rezervi, koje su među najvećima na planeti, mogle bi postati još mnogo veće ako se ostvare planovi Moskve o rudarenju ispod Arktičkog okeana čiji se led ubrzano topi poslednjih godina.
Značajnima se smatraju i sibirska nalazišta retkih minerala koji bi tek trebali da nađu upotrebu u tehnologijama budućnosti, a koji su iza kineskih drugi najveći u svetu.
(MONDO)
Na njoj, naime, nema nijedne afričke ali ni evropske države, izuzev Rusije, tako da budućnost pripada Aziji.
Druga stvar koja bode oči je da mnoge od država sa liste imaju napete odnose sa SAD, kojea bi mogle da izgube taj status jer sve teže kontrolišu ekonomski i politički razvoj svojih konkurenata.
Mesto 10. - Venezuela (vrednost rezervi 14,3 triliona, odnosno hiljada milijardi dolara)
Jedna od dve južnoameričke države sa liste i jedna od četiri sa kojima je SAD imaju loše ili čak otvoreno ratne odnose u zadnje tri decenije.
Zemlja je među deset vodećih posednika gvožđa, zemnog gasa i nafte.
Mesto 9. - Irak (15,9 triliona dolara)
Sa 115 milijardi barela nafte u rezervi poseduje devet odsto svetskih zaliha, doduše velikim delom u oblastima koje kontrolišu Kurdi. To su samo klasične zalihe a potencijal je mnogo veći ako se uračuna moguće korišćenje fosfatnih stena.
Mesto 8. - Australija (19,9 triliona dolara)
Najmanji kontinent sveta ulazi u "Top tri" u čak sedam resursa - daleko najveći "bunar" zlata (14,3 odsto svetskih rezervi), a u globalnom vađenju urana učestvuje s čak 46 odsto.
U severozapadnim morima Australije vadi se zemni gas.
Mesto 7. - Brazil (21,8 triliona dolara)
Ogromni drvnih potencijal već se nemilice troši u Amazonskim prašumama, a Brazil se u vrhu nalazi zbog zlata, urana i gvozdene rude, s kojom u svetskom prometu učestvuje sa 17 odsto.
Mesto 6. - Kina (23 triliona dolara)
Zemlja kojaj e prvi kandidat za budućeg svetskog lidera nije u "Top 10" po zalihama fosilnih goriva (mada su nedavno otkrivena nova nalazišta gasa), ali je bogata ugljem i retkim mineralima koji bi u neposrednoj budućnosti mogli postati neophodni za nove tehnologije (od električnih automobila do sofisticiranog oružja).
Mesto 5. - Iran (27,3 triliona dolara)
Na svojoj teritoriji Islamska Republika Iran drži desetinu svetskih zaliha nafte, koju trenutno zbog sukoba sa SAD i kontroverznog nuklearnog programa, ne može normalno da izvozi u svet.
U Perzijskom zalivu sa Katarom deli Severnu kupolu/Južni Pars - najveće svetsko nalazište.
Mesto 4. - Kanada (33,2 triliona dolara)
Ova prosperitetna a slabo naseljena severnoamerička država u vrh liste se vinula tek odnedavno, kada su u Alberti otkrivena nekonvencionalna nalazišta nafte – polja naftnog peska.
Kao već uveliko ima tehnologiju za dobijanje nafte iz peska, ukupne rezerve procenjene su na 178,1 milijardi barela. Na to se nadovezuju klasična bogatstva - u drvnoj industriji i dokazane rezerve urana.
Mesto 3.- Saudijska Arabija (34,4 triliona dolara)
Kraljevina dinastije Saud raspolaže s gotovo 20 posto svetskih zaliha nafte, i petim najvećim rezervama zemnog gasa. Međutim, ovo je zemlja kojoj moć slabi, jer na rezervama i bogatstvu nije uspela da proširila svoju ekonomsku lepezu.
Mesto 2. - SAD (45 triliona dolara)
Čak 31,2 odsto dokazanih planetarnih rezervi uglja nalazi se na teritoriji trenutnog globalnog lidera. Uz 303 miliona jutara pošumljenih površina, SAD ulazi i u svetski "Top 5" po zalihama bakra, zlata i gasa.
Mesto 1.- Rusija (75,7 triliona dolara)
Prostorno ubedljivo najveća država sveta (jedna devetina ukupnog zemaljskog kopna) raspolaže i sa isto toliko ubedljivo najvećim prirodnim bogatstvima. Prva je u svetu po zalihama zemnog gasa i drvnih rezervi, druga po uglju i treća po zlatu.
Aktuelne pronađene količine naftinih rezervi, koje su među najvećima na planeti, mogle bi postati još mnogo veće ako se ostvare planovi Moskve o rudarenju ispod Arktičkog okeana čiji se led ubrzano topi poslednjih godina.
Značajnima se smatraju i sibirska nalazišta retkih minerala koji bi tek trebali da nađu upotrebu u tehnologijama budućnosti, a koji su iza kineskih drugi najveći u svetu.
(MONDO)
