Više od sto hiljada ljudi okupilo se danas širom Egipta da bi iskazali podršku predsedniku Mohamedu Morsiju i dekretu kojim se stavio iznad zakona. Referendum o Ustavu 15. decembra.
Ovo je najmasovniji odziv pristalica Morsija otkako je stupio na vlast u junu, a tumači se kao test snage islamista koji nastoje da odgovore na demonstracije protivnika Morsija i novog nacrta ustava, prenosi AP.
Današnje demonstracije održavaju se nakon što je juče nekoliko desetina hiljada protivnika Morsija održalo demonstracije na trgu Tahrir da bi protestovali protiv dekreta o proširenju predsedničkih ovlašćenja i brzog usvajanja nacrta ustava.
Muslimansko bratstvo i stranke koje pripadaju ultrakonzervativnom islamskom pokretu Salafi, najavile su ranije danas širom Egipta skupove u znak podrške predsedniku Mohamedu Morsiju, nakon serije nereda u zemlji zbog dekreta kojim su proširena njegova ovlašćenja.
Nacrt ustava izaziva ozbiljnu zabrinutost u pogledu poštovanja ljudskih prava, uključujući verske slobode, navode opozicioni aktivisti.
Očekuje se da će nacrt ustava ići na referendum u roku od dve sedmice, a datum njegovog održavanja treba kasnije danas da saopšti Morsi.
Predsednik Morsi raspisao je večeras referendum o nacrtu ustava za 15. decembar.
Morsi je ovu odluku saopštio u govoru preko nacionalne televizije, u kome je pozvao Egipćane da izađu na referendum jer će to biti demokratsko iskustvo za Egipat, javio je AP.
Ustav je postao centralno pitanje u najtežoj političkoj krizi kroz koju Egipat prolazi otkako je Morsi došao na čelo zemlje u junu, a koja je izazvana dekretom koji je ovaj islamistički predsednik izdao 22. novembra, dodeljujući sebi ogromna ovlašćenja i stavljajući sopstvene odluke izvan dometa pravnog preispitivanja.
Usvojeni nacrt sadrži istorijske promene egipatskog sistema vladavine kao što je to da će predsednik moći da bude biran u dva uzastopna mandata od po četiri godine, dok je svrgnuti predsednik Hosni Mubarak bio na vlasti tri decenije.
Nacrt sadrži i članove koji se odnose na status islama, vojnu ulogu i ljudska prava u eri posle Mubaraka.
Opozicija je zamerila što se donošenje nacrta ustava "zbrzalo" i protivi se nekim odredbama o slobodama i pravima, dok se hrišćani protive zadržavanju "šerijatskih principa" kao glavne osnove zakonodavstva.
(Tanjug, foto: Beta/AP)
Današnje demonstracije održavaju se nakon što je juče nekoliko desetina hiljada protivnika Morsija održalo demonstracije na trgu Tahrir da bi protestovali protiv dekreta o proširenju predsedničkih ovlašćenja i brzog usvajanja nacrta ustava.
Muslimansko bratstvo i stranke koje pripadaju ultrakonzervativnom islamskom pokretu Salafi, najavile su ranije danas širom Egipta skupove u znak podrške predsedniku Mohamedu Morsiju, nakon serije nereda u zemlji zbog dekreta kojim su proširena njegova ovlašćenja.
Nacrt ustava izaziva ozbiljnu zabrinutost u pogledu poštovanja ljudskih prava, uključujući verske slobode, navode opozicioni aktivisti.
Očekuje se da će nacrt ustava ići na referendum u roku od dve sedmice, a datum njegovog održavanja treba kasnije danas da saopšti Morsi.
Predsednik Morsi raspisao je večeras referendum o nacrtu ustava za 15. decembar.
Morsi je ovu odluku saopštio u govoru preko nacionalne televizije, u kome je pozvao Egipćane da izađu na referendum jer će to biti demokratsko iskustvo za Egipat, javio je AP.
Ustav je postao centralno pitanje u najtežoj političkoj krizi kroz koju Egipat prolazi otkako je Morsi došao na čelo zemlje u junu, a koja je izazvana dekretom koji je ovaj islamistički predsednik izdao 22. novembra, dodeljujući sebi ogromna ovlašćenja i stavljajući sopstvene odluke izvan dometa pravnog preispitivanja.
Usvojeni nacrt sadrži istorijske promene egipatskog sistema vladavine kao što je to da će predsednik moći da bude biran u dva uzastopna mandata od po četiri godine, dok je svrgnuti predsednik Hosni Mubarak bio na vlasti tri decenije.
Nacrt sadrži i članove koji se odnose na status islama, vojnu ulogu i ljudska prava u eri posle Mubaraka.
Opozicija je zamerila što se donošenje nacrta ustava "zbrzalo" i protivi se nekim odredbama o slobodama i pravima, dok se hrišćani protive zadržavanju "šerijatskih principa" kao glavne osnove zakonodavstva.
(Tanjug, foto: Beta/AP)
