"Ne postoji nikakva trenutna bolest koja je navodno uticala na papinu odluku. Poslednjih meseci gubio je snagu. Znamo koliko ima godina i da je sasvim normalno za osobu u poznim godinama da doživi gubitak snage, a papa je to osetio poslednjih meseci i priznao je to s lucidnošću", kazao je otac Lombardi.

Benedikt Šesnaesti pati od artritisa i reume, ali i ozbiljnost funkcije koju obavlja uticala je na njegovo zdravstveno stanje, prenela je agencija Ansa navode njegovih saradnika.

Papa, koji je ranije danas najavio da će se povući sa tog mesta krajem februara, pati i od hronične aritmije, ali kako navode bolnički izvori koje citira Ansa, odbija da uzima lekove koji su mu prepisani.

"Tokom našeg poslednjeg razgovora činilo se kao da je shvatio da umor počinje da ga savladava", tako je danas predsednik Italije Đorđo Napolitano potvrdio da poglavar Rimokatoličke crkve tokom njihovog poslednjeg susreta u Vatikanu prošle nedelje, nije krio da je odlučio da se povuče.

Razgovor u kojem se papa navodno poverio šefu italijanske države "bio je izuzetno emotivan", prenosi Ansa navode iz vatikanske Kancelarije za odnose sa medijima.

Ranije danas, po objavljivanju papine odluke da se povuče, Napolitano je ocenio da je taj potez Benedikta Šesnaestog "izuzetno hrabar", podsetivši "koliko je mandat poglavara Katoličke crkve zahtevna uloga".

"Poglavar je odluku doneo pre više meseci, posle puta u Meksiko i na Kubu, u tajnosti koju niko nije mogao da naruši, a pošto je iznova preispitivao sopstvenu savest pred Bogom, povodom svojih poodmaklih godina", ocenio je direktor vatikanskog lista Oservatore Romano Djan Maria Vian.

Odmah po objavljivanju vesti o povlačenju Benedikta XVI počele su kalkulacije ko bi mogao biti novi papa, a prema nekim komentatorima šansi da postane novi papa i Racingerov naslednik ima tamnoputi kradinal Peter Turkson (64) iz Gane.

Pojedini analitičari se slažu da će se skup italijanskih kardinala zalagati da naslednik Benedikta XVI bude iz njihovih redova, a kao jedan od kandidata pominje se i milanski kardinal Angelo Skola, čiji dolazak je bio očekivan u Nišu u oktobru na obeležavanje 17 vekova Milanskog edikta.

"U ovom trenutku nije moguće proceniti kada će naslednik Benedikta XVI biti izabran, ali je izvesno da će italijanski kardinalski kor insistirati na tome da to, posle jednog Poljaka i Nemca, bude Italijan", rekao je verski analitačr Živica Tucić u izjavi Tanjugu.

Prazna stolica ili "sede vacante" je izraz kojim se, prema kanonskom pravu Rimokatoličke Crkve označava vreme dok je upražnjena papina ili biskupska stolica. Sveta

Stolica postaje prazna nakon smrti pape ili njegovog povlačenja, a praznu stolicu predstavlja katedra u Bazilici sv. Ivana Lateranskog, katedralnoj crkvi rimskog biskupa. U tom razdoblju Svetom Stolicom upravlja Kardinalski zbor s ograničenim ovlašćenjima.

Papu bira Konklava, koju čine najviši zvaničnici crkve, koje je postavio prethodni papa. Poznati su i kao "crvene kape", a trenutno ima 203 kardinala iz 69 država.

Kardinali ne moraju da izaberu nekoga iz svojih redova. U teoriji, svaki kršteni muškarac može da postane poglavar Katoličke crkve. Ipak, prema tradiciji skoro je sigurno da to mesto pripada kardinalu.

Vatikan kaže da kardinale "vodi" Sveti duh. I iako je otvorena kampanja zabranjena, izbor novog pape je politički proces.

Situaciju u kojoj dve trećine papa mora da glasa za istog kandidata kako bi on bio izabran podrazumeva da će se formirati koalicije među kardinalima, i oni koji imaju male šanse da sami postanu papa, mogu imati veliki uticaj zahvaljujući svoj glasu.

Novog papu bira Kolegijum kardinala na konklavi,(okupljanje kardinala u Sikstinskoj kapeli u Vatikanu.

SPC je ocenila da je papa Benedikt XVI dobrovoljnim povlačenjenjem pokazao doslednost i visoke kriterijume, što predstavlja čin za poštovanje.

(agencije/MONDO)